Izvor: B92, 26.Feb.2013, 14:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija između Deleza i Agrokora
Beograd -- Čekajući da neko od "velikih igrača" poput Lidla i Karfura dođe u Srbiju, na pomolu je duopol druga dva giganta na našem tržištu.
Ukoliko hrvatski Agrokor uspe da kupi slovenački Merkator na tržištu namirnica Srbije bila bi samo dva krupna igrača - hrvatska kompanija i belgijski Delez.
Država je, međutim, nemoćna da bilo šta uradi kako bi sprečila ovakvu koncentraciju trgovačke moći, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << uprkos tome što bi se smanjenjem konkurencije širom otvorila vrata još višim cenama robe na rafovima širom Srbije, piše Danas.
Dragovan Milićević, državni sekretar u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine, kaže da zbog toga što objedinjena kompanija ne bi imala punih 40 odsto tržišnog udela, ona po aktuelnom zakonu ne bi bila monopolista, što znači da Komisija za zaštitu konkurencije ne može da spreči spajanje Agrokorove Idee i Merkatora.
Prema podacima o tržišnom učešću maloprodajnih lanaca iz 2010. godine, koje je za potrebe Antimonopolske komisije uradio Institut ekonomskih nauka, Merkator ima skoro 16 odsto udela, Idea 13,6, a Familija market, koju je slovenački gigant preuzeo 2011, ima još 0,6 odsto.
Zajedno ovi lanci drže 30,13 odsto srpskog tržišta prodaje hrane i druge maloprodajne robe, što znači da bi Todorić kao njihov vlasnik stao tik uz rame Delezu, koji preko Maksija, C marketa i Pekabete drži 35,37 odsto srpskog tržišta.
"Ova dva igrača bi tako zajedno imala oko 67 odsto učešća ili dve trećine srpskog tržišta, a prema deplasiranom zakonu o monopolima ne bi predstavljali monopoliste", rekao je Milićević.
Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača Beograda, kaže da je opasnost šira od pitanja samog spajanja Merkatora i Idee i da potiče od "pogrešne državne strategije koja ne čini dovoljno da poveže male trgovce koji bi trebalo da budu prava konkurencija velikim lancima“.
"Prateći cene u velikim trgovinama tokom prošle godine, mi smo ustanovili da oni i te kako razmenjuju podatke međusobno. Prosek cena u svima njima je ujednačen i zato je pogrešna strategija koja predviđa povećanje konkurentnosti dovođenjem novih velikih lanaca. Kada takvi lanci dođu, oni u početku zaista imaju nešto niže cene, ali ih onda dižu dok ne postignu ovaj prosek o kojem sam govorio", kaže Bogosavljević.
Konkurencija bi i te kako dobrodošla, ali od dolaska velikih imena, još uvek stižu samo najave.
Na primer, francuski Karfur najveći maloprodajni lanac u Evropi otvoriće prvu prodavnicu u Beogradu u trgovinskom centru Delta planet koji će biti izgrađen na Autokomandi, tako je bar najavljeno početkom februara.
U toj prodavnici, kako se ističe, ponudiće kupcima najširu lepezu proizvoda, uključujući i bogat izbor iz više od 3.000 brendova koliko ima pod spstvenom robnom markom "karfur".
S druge strane dolazak diskontnog lanca Lidl omogućiće domaćim potrošačima povoljnu kupovinu po diskontnim cenama, koje su po pravilu niže za 20 do 40 % od prosečnih tržišnih.
Diskontni trgovinski lanci, uspevaju da ponude robu po nižim cenama od konkurencije tako što uglavnom prodaju proizvode svoje privatne robne marke i tako što nabavljaju manje vrsta istog artikla, ali u ogromnim količinama. To znači da oni ne šire asortiman na nekoliko desetina marki istog proizvoda..
Osim toga, troškovi opremanja njihovih supermarketa su drugačiji i neretko ih karakteriše paletni način izlaganja robe. Prema ranijim izjavama iz resornog mionistarstva, diskonteri poput "Lidla” na taj način uspevaju da ponude proizvode i po 40 odsto nižim cenama od konkurencije. Da li će tako biti i kod nas, ostaje da se vidi.
