Izvor: Politika, 05.Jun.2010, 02:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rat cenama u Novom Beogradu
Minimalne razlike u cenovnicima osnovnih životnih namirnica. – Više nije dovoljno što je u trku većina trgovaca ubacila privatne robne marke, najnoviji marketinški mamac za potrošače su popusti od deset odsto na svaku kupovinu
U Novom Beogradu imamo pravi rat cenama, a razlike u cenovnicima prehrambenih proizvoda postaju sve manje, rekla je nedavno Stanka Čurović, predsednik upravnog odbora „Merkatora S”.
– Svaki kupac je dragocen i veličina >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jednog trgovca ne meri se površinom prodajnih objekata, već brojem potrošača – objasnila je ona.
Da navodi o borbi prodavaca i ratne metafore imaju osnova, uverili smo se tokom obilaska desetak hipermarketa u Novom Beogradu, gusto „posejanih” u ovom delu grada. U Ulici omladinskih brigada, „rovovi” hipermarketa „Roda” i „Idea” su jedan od drugog udaljeni manje od 50 metara. Kod Zmajeve pumpe, gotovo prsa u prsa bore se „Tempo” i „Roda keš end keri”, a pre nekoliko meseci na ovo poprište trgovine umarširao je i „Hiperkort”. Unutar gušće naseljenog dela Novog Beograda, položaje drže „Super Vero” i „Merkator”, dok se kod Tošinog bunara „ulogorio” „Intereks”.
Pozicije su zauzete, borba za svakog potrošača biće duga i ogorčena, a nije isključen ni dolazak svežih trupa, koje bi pokušale desant sa nekog drugog kraja grada.
Odlučujuću prednost na „bojnom polju” više nije moguće ostvariti ni uvođenjem u borbu privatnih robnih marki. Jer, čim se pojavio „premija” jogurt u „Tempu”, u „Idei” je osvanuo „k plus” jogurt. Prodoru „mistral” tunjevine u „Deltinim” maloprodajama „Idea” je munjevito parirala „k plus” konzervama sa ovom vrstom ribe.
Budući da su razlike u cenama osnovnih životnih namirnica, hleba, ulja i brašna, svedene na 50 para, najviše dinar, bilo je nužno u ratu cenama otvoriti još jedan front – najnoviji marketinški mamac za potrošače su popusti od deset odsto na ukupan račun.
U „Tempu” svake subote i nedelje odobravaju deset odsto popusta na svaki račun, a isto je i u „Rodi” kod „Erport sitija”. U „Rodinom” hipermarketu u blizini Zmajeve pumpe otišli su korak dalje, pa umanjenje računa za isti procenat odobravaju svakog dana. Jedini uslov je da se pazari za najmanje 3.000 dinara.
I tu nije kraj. Poput pravih vojnih stratega, trgovci gotovo svakodnevno šalju izviđače i špijune u redove konkurencije. Kako su nam nedavno rekli u jednom trgovinskom lancu, sa preciznim zadacima dobijenim od šefova, male ekipe popisuju cene i obraćaju pažnju na svaku sitnicu u nadziranim objektima, ne samo na cenovnike. Gledaju šta je sve na sniženju, kako je akcijska roba izložena, gde stoje proizvodi privatnih robnih marki, koliko zaposlenih radi na odeljenju svežeg mesa, koliko je kasa otvoreno...
I kada se po obavljenom zadatku vrate u „štab”, raportiraju nadređenima o svemu viđenom.
Dok se čeoni udar na konkurenciju obavlja artiljerijom popusta i sniženja, sa levog boka nadiru jeftinije privatne robne marke, uz podršku sa desnog krila, odakle stupaju čekovi na poček. Još se prepričavaju novogodišnja, božićna, uskršnja i četvrta, prvomajska ofanziva, tokom kojih se u pojedinim hipermarketima odobravalo odloženo plaćanje i do 120 dana. Razmere „kolateralne štete” od tih dejstava potrošači će osetiti kada im račun za prvomajski krkanluk stigne uoči prvog septembra, kada valja opremiti klince za školu.
S. D.
[objavljeno: 05/06/2010]
