Izvor: B92, 11.Mar.2011, 02:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naša trgovina sad u rukama stranaca
Novi Sad -- Nakon prodaje Maksija slika trgovine, to jest maloprodaje, u Srbiji potpuno je izmenjena i sada njome diriguju stranci.
Donedavno je najveći udeo na ovom tržištu imao srpski trgovac i maloprodaja je bila u domaćim rukama. Sada više od 50 odsto drže tri kompanije - belgijski Delez, slovenački Merkator i hrvatska Idea.
Nakon prodaje Maksija, najveća domaća trgovinska kompanija je novosadski Univereksport s tržišnim učešćem od oko četiri >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << odsto, a iza njega je DIS iz Krnjeva (ako se ne računa njegova veleprodaja).
Za sada Univereksport i DIS ne najavljuju moguće akvizicije, ali pitanje je do kada će moći da se nose s jakim strancima. Preuzimanje srpskog maloprodajnog tržišta stručnjaci ocenjuju pozitivnim jer očekuju da će stranci privući nove investicije, koje automatski vode ka nižim cenama i maržama.
Milićević pretpostavlja i da Delez neće skidati marže dok ne bude morao. Može se očekivati, kako kaže, i da će izbaciti neke proizvode, odnosno smanjiti asortiman jer se belgijski trgovac najviše bavi hranom. Moguće je stoga da će jačati prisustvo tog dnevnog segmenta i da će se specijalizovati u tom smislu, pretpostavlja on.
Kako izgleda preraspodela u srpskoj trgovini? Naime, ako uzmemo u obzir podatke da je više od 70 odsto tržišta maloprodaje u rukama deset kompanija, a da je Delti, računajući Maksi, Ce-market i Pekabetu, pripadalo 38,4 odsto tog kolača, onda samo Delez, Merkator i Idea imaju više od polovine. Pomenimo, Merkator zauzima osam do devet procenata srpskog tržišta maloprodaje, a Idea je iza njih.
"U svakom sučaju, dobro je što su se kockice tako uklopile jer se očekuje da će povećano učešće stranaca intezivirati dolazak novih igrača i kokurencije. Biće to inicijalna kapisla jer zapravo i nemamo nijedan od glavnih globalnih lanaca u Srbiji, ako ne računamo nemački Metro, koji ima savim drugačiju poslovnu politiku", napominje ekonomista Dragovan Milićević.
Milićević dodaje i da je "optimista i po drugim pitanjima jer, malo pojačana konkurencija pojačaće kvalitet i cene će vremenom ići naniže. Doduše, u prvom koraku ne treba očekivati značaniji pad cena i marži, ali otvaranjem tržišta to će se svakako desiti".
"Moramo da shvatimo da je Delta prethodnih deset godina harala tržištem, odnosno da je bila glavna priča. Sada se stvari bitno menjaju, za početak – u kontekstu uticaja na političke strukture. Jer, ipak domaći subjekt ima veći uticaj na politiku i one koji se bave kreiranjem ekonomske politike. Znamo svi o čemu se radi i znamo ko je imao najveći uticaj, a sada se stvari u tom pogledu bitno menjaju, što je veoma važno", kaže Milićević.
On podseća na to da Delta, s ukupnim učešćem od 38,4 procenata, u svim svojim lancima drži marže iznad proseka, a najnižu, od 22,82 posto, primenjivao je Maksi. Prosečna marža u Ce-marketima je 32,49 posto, a u objektima Pekabete čak 42,02, što je ubedljivo najviše među svim lancima koji prodaju hranu, navodi Milićević.
"Univereksport i DIS imaju najmanje marže, pogotovo u odnosu na kompanije koje su vezane s Deltom. Ako marže u proseku budu između 15 i 16 posto, to bi bilo idealno jer ni u Evropi nisu manje", kaže Milićević. On ne isključuje mogućnost da će se Univereksport i DIS polako prilagođavati nekom krupnijem lancu jer nemaju dovoljno kapitala da se utrkuju s velikim stranim igračima.
