Izvor: Politika, 27.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Merkator” obara maržu i cene
Kao ključni odgovor na krizu, predsednik upravete kompanije najavljuje ulaganje 11 miliona evra u privlačenje kupaca u svoje prodavnice
Žiga Debeljak bi mogao biti smenjen. Ta vest izazvala je „ranom zorom” pometnju u slovenačkim poslovnim krugovima, i to u danu kad se očekivalo da Debeljak saopšti podatke o uspešnom poslovanju kompanije „Merkator” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u prošloj i planu mera za amortizovanje globalne ekonomske krize u ovoj godini.
– Dobro smo se pripremili za krizu i imamo dobre rezultate, pa nema razloga da odlazimo sa svojih mesta – rekao je Debeljak na konferenciji za novinare, odgovarajući na spekulacije o smeni menadžerske uprave „Merkatora”.
Istog dana nadzorni odbor potvrdio je godišnji izveštaj menadžmenta o poslovanju kompanije. Ostvaren je profit od 41 miliona evra, koji je viši za 0,5 odsto od planiranog, a vlasnicima akcija biće isplaćena dividenda od 4,5 evra po akciji. Plan za ovu godinu je skroman rast, ali je važno da će ga biti.
U „Merkatoru” se planiraju velike vlasničke promene. Oko 48 odsto vlasništva „Merkatora” biće ponuđeno na prodaju, a ključna briga menadžmenta je kako sprečiti da važne poslovne informacije ne budu zloupotrebljene. Da se, recimo, konkurencija uvidom u poslovne papire ne domogne podataka o poslovanju „Merkatora”, koje bi posle mogla da zloupotrebi. Potencijalnim kupcima koji su iz trgovačke branše može biti potpuno zabranjen ili ograničen pristup poverljivim informacijama.
U razgovoru za „Politiku”, predsednik uprave „Merkatora” Žiga Debeljak kaže:
– Sigurno je da nećemo dozvoliti svima da kopaju po utrobi „Merkatora”. Ne znam ko će se javiti da kupi akcije „Merkatora”, ali mogu da kažem da nema „crne liste” nepoželjnih kupaca.
Pored vlasničkih promena, „Merkator” čeka i veoma teška poslovna godina?
Želim da budem optimista, ali u ovoj situaciji nisam, jer je situacija zaista veoma ozbiljna. Ipak, mogu da kažem da „Merkator” u ovoj godini ne planira, niti će smanjivati radna mesta, što je veliko dostignuće u ovim uslovima.
Sve države u kojima posluje „Merkator” rešavaju problem nelikvidnosti tako što pomažu bankama. Ako banke neće da potpomognu rast privrede i preduzeća, onda praktično niko ne može uspešno da radi.
Konkurentnost ćete povećavati smanjivanjem marži, a šta su mere racionalizacije poslovanja da biste preživeli krizu?
Optimizaciju poslovanja radimo već dve godine u okviru projekta opšte racionalizacije i zbog toga smo prošle godine uprkos smanjivanju marže za 0,4 odsto na nivou grupe, uspeli da profit iz poslovanja raste 10 odsto.
U Srbiji se čuju ocene pojedinih poslovnih ljudi da trgovinski lanci šire nelikvidnost tako što produžavaju rok isplate dobavljačima. Da li se „Merkator” oseća prozvanim?
Mi to ne radimo jer mislimo da je naplata u ugovorenim rokovima nešto što je korektno prema dobavljačima. Ni na jednom tržištu nismo produžavali rok isplate, nego se držimo ugovora sa dobavljačima. Radimo obrnuto, prevremeno isplaćujemo obaveze dobavljačima koji to traže.
Izjavili ste da ste već upozorili dobavljače da ovo nije godina u kojoj se podižu cene. Da li to važi i za one iz Srbije?
Da, imamo vrlo tvrde dogovore. Rekli smo svim dobavljačima da ćemo iz našeg džepa odvojiti 11 miliona evra za snižavanje marži, kako bismo zadovoljili potrošače u vreme ekonomske krize. Zato očekujemo i da naši dobavljači imaju to u vidu.
Jedan ekonomista je izjavio da se može dogoditi da uskoro u svetu postoji samo jedna banka. Može li se dogoditi da u regionu postoji samo jedna trgovina?
Ne verujem. Konkurencija je dobra stvar jer zbog nje ponuda svaki dan sve bolja. Uprkos tome što je „Merkator” najveći trgovac u regionu, mi smo ipak mali ako se uzme u obzir širi evropski kontekst. Dakle, verujem u takvu konsolidaciju, a ne u monopolizaciju.
Da li taj širi evropski kontekst diktira eventualno spajanje slovenačkog „Merkatora”, srpske „Delte” i hrvatskog „Konzuma”?
Ta ideja je već prisutna izvesno vreme. S poslovnog aspekta, svako uvećavanje obima delatnosti je pozitivno. Veličina je najvažniji element dugoročne konkurentnosti svakog trgovca. Zbog toga svako udruživanje trgovaca u regionu, sa poslovnog aspekta, sigurno bi bilo pametno i donelo bi pozitivne sinergije. Ali, ne znam da li će do toga doći i da li neko razmišlja o tome.
Jelica Antelj– Miša Brkić
[objavljeno: 28/02/2009]
