Izvor: Politika, 10.Dec.2011, 23:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Domaći trgovci zbijaju redove

Kakav će efekat po konkurenciju u Srbiji imati ukrupnjavanje domaće maloprodaje, ali i moguće spajanje „Agrokora” i „Merkatora”

U senci najava i opovrgavanja vesti o regionalnom spajanju hrvatskog „Agrokora” i slovenačkog „Merkatora”, gotovo neprimetno se nastavlja se ukrupnjavanje tržišta maloprodaje u Srbiji.

Komisija za zaštitu konkurencija odobrila je nedavno kompaniji „Merkator >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << S” da preuzme „Familija markete” i ova slovenačka kompanija se iz dana u dan useljava u sve više objekata ovog lanca. Zakupom 27 radnji u Beogradu, Vojvodini, centralnoj i južnoj Srbiji, ukupne površine 22.000 kvadratnih metara, „Merkator” je preuzeo zalihe, opremu i 300 zaposlenih „Familija marketa”.

Na ovaj način, učvrstio je poziciju drugog najvećeg trgovca na srpskom tržištu, odmah iza „Delez Srbije” i proširio mrežu prodajnih objekata na gradove u kojima do sada nije poslovao. A kako je ranije ove godine „Idea” u potpunosti preuzela sve objekte trgovinskog lanca „Tuš” u Srbiji, jasno je da se menja „krvna slika” srpske maloprodaje. Osim toga, letos se veoma ozbiljno spekulisalo i o preuzimanju beogradskih SOS marketa.

Postavljaju se, međutim, pitanja – da li ovakvim pregrupisavanjem trgovci u Srbiji jedino nastoje da se izbore sa novim likom „Delta maksija” ili sada već gotovo izvesnim dolaskom giganta kakav je nemački diskonter „Lidl”. Kakav će efekat po konkurenciju u Srbiji imati ukrupnjavanje domaće maloprodaje?

– Najbolje bi bilo da imamo pet ili šest velikih lanaca. Jer, iako se misli da krupni igrači nisu najbolje rešenje, to nije tačno, pošto svuda u svetu upravo oni promovišu efikasnost i niže cene. Da li „Delez” ima veze sa tim, ja nisam siguran, jer se promenila jedino vlasnička struktura „Maksija” – smatra Aleksandar Stevanović, ekonomista. On svako ukrupnjavanje posmatra na dva načina.

– To sa jedne strane uvek donosi efikasnost. Uzimo primer „Familije” za koju svi znamo da nije najbolje funkcionisala. I umesto da bankrotira, postaće deo jedne velike firme, što je dobro za nju, za zaposlene i za potrošače. To znači da ukrupnjavanje nije problem, već to da li bi neko mogao da zloupotrebi dominantan položaj ukoliko ga stekne. Ukrupnjavanje srpskog tržišta takođe nam govori i da su samo potrebne najave dolaska velikih igrača, pa da počne ukopavanje rovova – kaže Stevanović.

U vodećim organizacijama za zaštitu potrošača takođe pomno prate sve promene u vlasništvu trgovinskih lanaca, a udruživanje trgovina njih navodi na jednostavan zaključak.

– Reč je o zauzimanju pozicija na tržištu i pripremanju za „Lidl”. To je takođe i strah od dolaska velikih, a ne samo od „Deleza”. Potpuno je logično da „Merkator” kao ozbiljan trgovac, ali i drugi lanci žele da ojačaju i uvećaju svoju maloprodajnu mrežu – ističe Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

Međutim, naši sagovornici ocenjuju da bi mnogo pogubnije po stanje konkurencije u našoj zemlji bilo regionalno spajanje „Agrokora” u čijem su sastavu naša „Idea” i „Konzum” u Hrvatskoj i Bosni sa „Merkatorom”. Time bi zapravo „Idea” i „Merkator” u Srbiji, kao i svi lanci koje su preuzeli, postali deo jednog sistema.

Jer, iako su Slovenci nevoljni da Hrvatima prodaju svoj najveći trgovinski lanci, postavlja se i pitanje da li je uopšte moguće da uprava „Merkatora” stopira prodaju. Jer, ukoliko vlasnici, „pivovarna Laško” i konzorcijum banaka, odluče da prodaju „Merkator” hrvatskom „Agrokoru”, uprava ovog lanca tu neće moći ništa da učini.

– Ako govorimo o regionalnom udruživanju „Agrokora” i „Merkatora”, to bi se odrazilo i na „Ideu” i „Merkator S” , što može da ugrozi konkurenciju u Srbiji, pa i da dođe do zloupotrebe dominantnog položaja. Treba veoma pažljivo pratiti sve što se dešava – smatra Papović, dok ekonomisti upozoravaju da bi u takvoj situaciji postojala opasnost od formiranja duopola.

– Sa jedne strane imali bismo „Delez”, a sa druge udruženu „Ideu” i „Merkator”. Međutim, ukoliko se podstiče dolazak novih trgovaca, pa osim „Lidla” navrati i „Karfur”, koji je već hteo, pa odustao, mogla bi se izbeći zamka narušavanja konkurencije – zaključuje Stevanović.

Prema poslednjim podacima koji su bili dostupni javnosti, a koje je u decembru prošle godine iznela revizorsko-konsultantska kuća „Dilojt”, najveći lanac u Srbiji sa gotovo 835 miliona evra prihoda u 2009. godini bio je „Delta maksi”. Slede „Merkator” sa 429 miliona evra i „Idea” sa 363 miliona. U regionu je najveći igrač hrvatski „Agrokor”, a na drugom mestu je slovenački „Merkator”.

S. Despotović

-----------------------------------------------------------

Nadali smo se i „Karfuru”

Dok se svi nadaju dolasku nemačkog „Lidla”, prošle godine je ulazak u Srbiju najavljivao „Karfur”, francuski trgovinski lanac i jedan od najvećih na svetu. Kako je bilo saopšteno, na tržište Srbije i zemalja regiona trebalo je da uđe u partnerstvu sa grčkom kompanijom „Marinopulos”. Zajednička firma trebalo je da otvori hipermarkete i supermarkete u Albaniji, Bosni, Hrvatskoj, Makedoniji, Crnoj Gori, Srbiji i Sloveniji. Od toga ništa nije bilo.

-----------------------------------------------------------

„Volmart” najveći na svetu

Američki trgovinski lanac „Volmart” i dalje je najveći na svetu. Ima godišnji obrt veći od 400 milijardi dolara i oko 8.500 prodavnica širom planete. Na drugom mestu je francuski „Karfur”, a na trećem nemački „Metro”. Britanski lanac „Tesko” zauzeo je četvrto mesto, dok je na petom nemačka kompanija „Švarc KG”,  u čijem sastavu posluju poznati diskontni lanci poput „Lidla” i „Kauflanda”, pokazuju podaci revizorsko-konsultantske kuće „Dilojt”.

objavljeno: 11.12.2011

Nastavak na Politika...