Izvor: MozzartSport.com, 10.Okt.2014, 13:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

INTERVJU: Španovana za sedam metara

Fenomenalna građa, lepota i fotogeničnost Ivane Španović „krivi“ su što nam misli odlutaju i često zaboravimo koliko je naša najbolja atletičarka postigla tamo gde se oseća najbolje – na tartanu i u jami s peskom. Zato, koliko god da su lepe fotografije koje smo pravili po njenom povratku s odmora na Maldivima, bolje pročitajte šta ima da kaže o onome što je bilo i, još važnije, što će biti

Po dogovoru, praktično odmah posle odmora na Maldivima, Ivana >> Pročitaj celu vest na sajtu MozzartSport.com << Španović je uhvatila zalet iz Novog Sada i "skočila" do našeg studija u Beogradu.  Stigla je u pratnji verenika Vladimira, a svega nekoliko minuta neformalnog razgovora bilo je dovoljno da shvatimo kako je odlazak u jednu od najegzotičnijih zemalja sveta, na više nego zasluženi predah, bio pun pogodak. Posle sezone koja je trajala maltene godinu dana i u kojoj je ostvarila najbolje rezultate u dosadašnjoj karijeri.

Naravno, nismo hteli odmah da ćaskamo o sportskim temama, već o Maldivima. Kasnije smo naravno porazgovarali o bronzi iz Moskve, kako je na Ivanu uticao rezultat iz prestonice Rusije, zbog čega joj je izmakla željena zlatna medalja u Sopotu, kako je doživela Cirih i vicešampionsku titulu na Evropskom prvenstvu, o čemu mašta i čemu se nada...

I kako je bilo na odmoru?

"Baš dobro. Tražili smo destinaciju gde ćemo se stvarno odmoriti. I Bali je bio opcija... Svake godine bih odlazila negde gde bih više bila na aktivnom odmoru, tipa kupanje, ali i trening. Na Maldivima je bila isključivo relaksacija, a ostali smo devet dana. Tamo smo Vladimir i ja proslavili šest godina veze. Konačno smo mogli malo da planiramo gde ćemo i šta, pa smo odabrali Maldive, iako nije baš bilo jednostavno sve organizovati. Odlazak je trajao 20, a povratak 27 časova... Meni je teško pao put. Neposredno pre odmora vratila sam se iz Maroka s Kontinentalnog kupa, a povratak je trajao skoro 30 sati. Ipak, sa zadovoljstvom mogu da kažem da sam se sada konačno i stvarno odmorila".

Daj nam neke detalje o Maldivima?

"Nema tu šta mnogo da se priča. Maldivi su ostrvo, izdvojeno od glavnog grada Male, gde je aerodrom. Praktično, osim hotela, restorana i apartmana nema ničega. Nije bilo potrebe i da bude bilo šta drugo. Sve što smo radili je kupanje i spavanje, tek ponekad smo odlazili i na ronjenje. Jedan dan smo otišli do grada da saznamo nešto što eto nismo znali. Maldivi imaju 350.000 stanovnika i izuzev turizma od kojeg žive, nema ničega. Dosta su siromašni. Ali tu gde smo mi bili, baš sve izgleda svetski. Stvarno su se potrudili".

Da li su te možda prepoznali i shvatili da im je gošća među najboljim atletičarkama sveta?

"Bilo je još bolje, a-ha-ha. Evo šta se dogodilo... Prvog dana, prilikom analize prospekta, primetili smo ponudu da ako okačiš na Instagramu 15 slika hotela, dobiješ besplatnu vožnju brodom sa staklenim podom oko ostrva. Mi smo to brzo uradili. I dobro, provozali smo se brodom i otišli na klopu. Tada nam je prišla menadžerka hotela. Videla je slike, da imam mnogo pratilaca i pitala me ko sam i šta sam. Kada je saznala, na njihovo insistiranje, premestili su nas iz našeg apartmana u prezident vilu! To se desilo već trećeg ili četvrtog dana. Kao šlag na tortu. Baš je bilo dobro".

Odmor je gotov, a prethodila mu je baš naporna sezona?

"Od Moskve prošle godine, pa cela zima, onda pripreme... Rano sam počela sezonu, a kasno završila. Bila je kratka pauza odlukom mog trenera, da bih psihički predahnula. Generalno, imam problem da dok traje sezona ne mogu ni na trenutak da se isključim. Fokus je na treningu sve vreme, ništa drugo me ne zanima. Na Maldive sam otišla u totalnom psihičkom minusu, skroz istrošena. Preko mi je bio potreban pre svega psihički odmor i došao je u pravo vreme".

Da li rezultat na Svetskom prvenstvu u Moskvi prošle godine predstavlja prekretnicu tvoje karijere?

"Može slobodno tako da se kaže. Došao je u idealnom trenutku. Da se dogodio ranije, možda se ne bih snašla u ulozi u kojoj sam tada bila prvi put. Ne mislim na teret slave, već na nešto što se posle toga od tebe očekuje u atletskim krugovima na osnovu postignutog rezultata. Kada osvojiš jednu medalju, onda na svakom sledećem takmičenju svi gledaju u tebe i očekuju nove uspehe. To je mnogo teško.  Uvek se forma tempira za veliko takmičenje, ali hiljadu puta se dogodi da ti taj dan baš i ne bude sve potaman. Ove i prošle zime slabije sam se takmičila na zatvorenom prvenstvu, zato što sam oba puta dan pre takmičenja dobila virozu, imala problema sa stomakom, povraćala, primala infuziju, ali se o tome ne priča..."

Pominješ očekivanja. Velika su bila već u Sopotu, posle Moskve, na Svetskom prvenstvu u zatvorenom?

"To je trebalo da bude takmičenje na kojem sam sa sigurnošću mogla da najavim zlatnu medalju. Bila sam nikad bliže zlatu... Osećala sam se odlično, u kvalifikacijama sam bila najbolja sa skokom 6,77 metara i mislila sam da je to samo početak, najava za finale. Međutim, nisam mogla da se sastavim sa sobom. Sve je bilo kako ne treba. Završila sam kao treća i to je bila moja greška. E onda se greška nije ponovila u Cirihu na Evropskom prvenstvu, gde sam bila druga, već je jednostavno ona imala više sreće. Više je rizikovala. Meni je bilo potrebno malo više vremena da prihvatim da nisam dovoljno rizikovala. Tek sam posle snimaka shvatila šta sam uradila i šta nisam uradila... Tu sam osvojila svoju prvu evropsku medalju".

Za tvoju karijeru je vrlo važna odluka bila i promena trenera koja se dogodila pre nekoliko godina?

"Pre pet godina tačno. Njemu i meni je bilo potrebno tri godine da se uhodamo. Nije uopšte bio problem treninga, ali sam imala zdrastvenih problema... Onda sam promenila i pristup takmičenju. Bilo je dosta teško i naporno, ali s obzirom na to da smo oboje „manijaci" u tome što radimo i da se mnogo trudimo, naročito na treningu, počelo je da funkcioniše dobro. Nema granice. I to što je bitno – svaki naredni trening je nastavak prethodnog. Bez vraćanja. Na kraju krajeva, ja radim ovo od 15. godine i sve što se sada dešava je bilo pitanje vremena kada će se dogoditi".

Imala si zapaženo učešće ove sezone na Dijamantskoj ligi?

"Ako mogu da sumiram utiske iz cele godine, odradili smo 99,9 odsto plana. Taj jedan odsto je bila ta Dijamantska liga koju nisam osvojila i to samo iz razloga što se na jednom mitingu nisam pojavila. Morala sam da ga preskočim zbog priprema za Evropsko prvenstvo. Tu sam izgubila određene bodove, zbog čega mi je izmaklo prvo mesto".

Kada počinju pripreme za novu sezonu?

"Evo, čim završimo intervju, a-ha-ha. Šalim se malo, ali bukvalno počinju od sutra. Ovo mi je bio najduži odmor u životu. Dobila sam tri nedelje pauze. Jedno mesec dana dana radićemo bazu u Novom Sadu, dok nas vreme posluži. Onda idem u Dohu tri sedmice na pripreme. Kada se vratim kreću treninzi u sali, a krajem februara počinju mitinzi. Odradiću dva ili tri takmičenja do dvoranskog Evropskog prvenstva u Pragu sredinom marta".

Šta misliš, da li su u Srbiji generalno svesni koliko je teško u atletici ostvariti rezultate koje imaš iza sebe?

"Mislim da ne postoji vizija o tome koliko je teško u pojedinačnom sportu osvojiti medalje. Prvo, atletika nije dovoljno ispraćena. Teško je čak i zamisliti šta je sve potrebno da bi se ostvario vrhunski rezultat, kao i u svakom sportu. Ne bih da veličam atletiku, ali zaista je teško. Jedino što bih posle ovih medalja stvarno želela jeste najsjajnije odličje sa svetskog, potom evropskog prvenstva i skok od sedam metara. Da li će biti sledeće godine ili ne, to apsolutno nije važno. Imam tri velike medalje. I da ne ponovim to više nikad, uradila sam nešto veliko. O Riju ne bih govorila. Rano je..."

Često se govori o tebi i o tom famoznom skoku od sedam metara?

"Moglo je da se dogodi ove godine u američkom gradu Judžinu, na Dijamantskoj ligi. Eto, tu me je sudija oštetio. Nisam skočila nijednom sedam metara, a imam dosta finala iza sebe. Meni je kao sportistkinji bitno da na takmičenju osećam strahopoštovanje rivalki. Znaju da od mene mogu da očekuju borbu za pobedu i daleki skok. Posle svega što sam prošla u karijeri, više lošeg nego dobrog, spremna sam za sve što mi predstoji".

Kako će izgledati tvoj život sada kad krene sezona?

"Izgleda tako što sam u Novom Sadu. Ako nisam na stadionu, onda smo kod mene u fitnes centru. Između treninga, tu su masaže. Nekad kombinujemo sve sa hiperbaričnom komorom, zato što mi to ubrzava oporavak. Uglavnom se dan svede na pripremu, trening ili odmor od treninga. Ishrana mora da bude striktna. Zbog toga mi je bilo bitno da sada telo i glavu dobro odmorim. Kada krene novo poglavlje, ne mora da znači da će sve ići kako treba".

Gde su prijatelji, porodica i vreme za njih?

"Jedva sam dočekala pauzu da uradim sve ono što sam htela u toku sezone. Na kraju sam uspela da postignem 30 odsto. Oni me prate i kad god imam priliku vidimo se. Kasna druženja, kao izlazak ili nešto slično, zamenili smo za dnevne varijante. Jedan izlazak me košta celu nedelju odmora. Treninzi i izlasci kod mene ne idu zajedno. Ko god može, svaka mu čast. Iskrena da budem, nisam proslavila ni medalje iz Moskve, Sopota i Ciriha. Jedino smo obeležili moj rođendan, jer su me svi živi prozivali što ništa nisam pravila i kako uvek ispalim, a povoda koliko hoćeš. Uvek mi je preče i draže da ostanem kod kuće u pidažmi i gledam neki film. Džabe sve kad zevam već u pola 12... A i zašto bih menjala, kada je ovako sasvim dobro. Društvo mi je uglavnom u Novom Sadu, ljudi rade ili studiraju. Brat je takođe u Novom Sadu, tako da roditelji često dolaze. Odem ponekad vikendom do Zrenjanina, onda se vidim sa drugaricama koje su još tamo, nekadašnjim trenerom i tako. Meni je uvek želja bila da živim u Novom Sadu. Tu sam kod stadiona, na 300 metara, blizu je fitnes centar, sve je nadohvat ruke. Sve što imam, imam u tom gradu i to mi je najbitnije. Sugrađani mi pružaju podršku. Najsmešnije mi je kad se vratim sa puta, dočekaju me komšije u zgradi da čestitaju, dobijem cveće, sve je stvarno simpatično. Kao velika porodica... Naš klub je najbroniji u državi i onda kada dođem sa takmičenja, svi ti klinci koji te sačekaju, njih stotine, onako oduševljeni sa gomilom pitanja... Ne možeš da ne osećaš divno. Super mi je u Novom Sadu i ništa ne bih menjala".

Kako na tebe gledaju van granica Srbije?

"U principu ja bih volela da me kod nas ne doživljavaju i ne predstavljaju kao uzora u svim sferama. Trudim se da to u čemu sam prepoznatljiva radim najbolje što mogu, a to je atletika. I da se ovde o tome govori, kao što je slučaj u inostranstvu, gde ima i pohvala i kritika. Ali samo to, niko ne priča o mojoj frizuri, da li je OK to što sam se istetovirala ili nije, kada ću se udati i rađati decu i slične gluposti. Ja se time ne bavim kada su drugi u pitanju i užasno se nerviram kada se neko bavi mnome na taj način u Srbiji. Ne volim ni da govorim o tim stvarima, ni da odgovaram na takva pitanja. To je prosto toliko gluposti, da gubim svaku želju za razgovorom".

Onda je možda suvišno jedno od pitanja koje smo planirali... Ali pitaćemo – kako reaguješ kada vidiš svoje fotografije s odmora svuda po internetu?

"U suštini, ne smeta mi što se uzimaju moje slike. Stavila sam ih, da li će stajati na mom profilu ili negde drugde, nije bitno. Nego, smeta mi što prosto mediji u Srbiji prave priče od toga kao da sam ne znam ni ja šta uradila. To su toliko glupi tekstovi da nemam nikakav komentar. I onda ispadne da se lično promovišem. Mene to ne zanima. Ja pažnje imam i više nego dovoljno. Lična promocija nije razlog stavljanja slika na moj profil. Imam potrebu zbog prijatelja koji me prate. Na kraju krajeva, zbog čega ne bih stavila sliku sa odmora!? Pa to svi rade".

NISAM JA ZA TOK-ŠOU, NIŠTA MI TO NE ZNAČI

Kako se nosiš sa obavezama koje nisu trening i takmičenje?

"Za vreme sezone to ume da bude naporno. Zbog sponzora moram da uradim mnogo stvari za koje ponekad mislim da ne moraju da se urade baš u tom trenutku, ali zapravo je suprotno. Meni je drago što iza mene stoje dva jaka brenda kao što su Najk i Red Bul. I što to nije bilo na moju inicijativu, već njihovu, zato što su meni prepoznali nekog ko uz svoje rezultate može da iznese i njih. Naša saradnja sasvim lepo funkcioniše. Eto, onda mi je zadovoljstvo da uradim nešto što daje rezultate i dobijam pozitivne kritike. Isto to pokušavam da uradim sa svojim pojavljivanjem na televiziji ili nekim drugim dešavanjima. Strogo izbegavam televizijske emisije, jer uvek zovu u pogrešno vreme. Jednostavno, ne znači mi ništa da se pojavim tamo, sedim i pričam budalaštine. Nije kao sada recimo. Završila se sezona, ima toliko toga što je možda bitno da se kaže. I uvek će mi biti draže da sednem i uradim ovakav intervju, nego da sam u tok-šouu ili čemu god. Nedavno sam bila na reviji i to sam uradila zato što nisam ranije imala prilike ništa slično da uradim. Dobar je fazon bio s muškim odelom. To mi je bilo zanimljivo. Sa Red Bulom pravim ozbiljne planove o kojima će se tek pričati kad bude vreme. Zasad je sve na papiru. Biće onako, dosta zanimljvo".

(FOTO: mozzartsport.com/Branko Starčević)

Nastavak na MozzartSport.com...