Izvor: Blic, 02.Mar.2009, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U siromaštvu živi više od 10.000 ljudi
LESKOVAC - Kada sam prvi put prekoračio prag Centra za socijalni rad sa molbom za materijalnu pomoć, mislio sam da ću se onesvestiti pre nego što otvorim vrata jedne od kancelarija. Srce mi je lupalo kao ludo, a noge se odsekle, dok sam sebe preslišavao kako sam ovde dospeo. Jedan deo mene je govorio da zbog stida pobegnem glavom bez obzira, ali mi je drugi stvarao sliku moje gladne dece. Prošlo je skoro godinu dana kako moja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << porodica prima socijalnu pomoć, a ja se jednako osećam, kaže za „Blic” Milan N, Leskovčanin, čija je porodica jedna od 1.488 iz ovog grada koje primaju socijalnu pomoć. Broj korisnika pomoći prošle godine se povećao za 238, a socijalni radnici predviđaju da će taj broj ove godina porasti za čak 30 odsto.
- Prema našim podacima, najmanje 10.000 Leskovčana živi u krajnjoj bedi, bez ikakvih primanja, ali njihova nesreća je u tome što se fiktivno vode kao zaposleni, odnosno, rade u firmama u kojima se godinama ne isplaćuju zarade, a nemaju hrabrosti da ih napuste - priča sociolog Vera Ratković.
Četvoročlana porodica s početke naše priče se godinama nalazila u takvoj situaciji. Milan N. (50) je kao poslovođa radio u građevinskoj firmi „Graditelj”, a njegova supruga kao šef smene u jednom od poljoprivrednih kombinata. Do početka devedesetih oboje su imali velike plate i dobro živeli. Međutim, obe firme su propale krajem devedesetih, a minimalne zarade prestale da dobijaju 2003. godine.
- Sledeće dve godine živeli smo od prodatog stana kojeg su moji roditelji ostavili našoj deci, a kad smo to potrošili, nastala je panika. Posao nismo mogli nigde da nađemo jer nemamo prijatelje i rođake na položajima i funkcijama. Bukvalno smo gladovali. Tada sam naučila da spremam kolače sa jednim jajetom i da kuvam jelo bez mesa. Niko nije hteo da nam pozjami novac. Svi su nas podsećali na lepu kuću i nameštaj, ali zidovi i drvo se ne jedu - priča Milanova supruga.
Milan i njegova supruga sada mesečno iz Centra primaju po 9.564 dinara, a od proleća do kasne jeseni nadniče berući višnje, maline i kukuruz i tako preživljaju i školuju dva sina srednjoškolca - odlične učenike. Zbog administrativnih propusta, njih dvoje nisu mogli da iskoriste zakonsku mogućnost da po napuštanju firme izvesno vreme primaju novčanu nadoknadu na Tržištu rada.
Oko 70 odsto korisnika socijlne pomoći u Leskovcu čini romska polacija, pet odsto invalidne osobe, a preostali broj su druge porodice, među kojima je najviše radno sposobnih. Mnogi od njih su podstanari koji ne mogu da ostvare pravo na pomoć jer njihove gazde izbegavaju da ih prijave zbog poreza.
- Jedna od takvih četvoročlanih porodica me je duboko ganula svojom pričom, pa sam odlučila da joj pomognem pri pribavljanju dokumentacije i dobijanju socijalne pomoći. Sada stanuju u bivšem poslovnom prostoru sa viskom plafonom i greju se na nekoj boci na plin. Nemaju skoro ništa od nameštaja, ali su presrećni što dobiju i ovaj novac od države. Reč je o mladom bračnom paru sa decom od pet i godinu dana - priča Vera Ratković.
Milan N. nije jedina glava kuće i sposobno radan čovek koji je osetio poniženje što je pao na socijalu.
- Ljudi koji su godinama bili u radnom odnosu, pa ih muka naterala da dođu kod nas, mahom su rezignirani, zbunjeni, izgubljeni i na licima im se jasno očitava stid što mole za socijalnu pomoć. Mnogi sebe doživljavaju kao uboge ljude i to je razlog što dugo oklevaju da se jave Centru - objašnjava sociolog Suzana Stanković.
Bez posla 22.000 Leskovčana
Prema evidenciji Tržišta rada, oko 22.000 radno sposobnih Leskovčana čeka na posao od 10 do godinu dana, a oko 2.000 trenutno prima materijalnu nadoknadu preko te državne ustanove. Ta brojka menja se iz mesec u mesec, a visina primanja kreće se u zavisnosti od godina radnog staža.
Mesečna socijalna pomoć
Domaćinstvo - Iznos pomoći
Jednočlano 5.106 dinara
Dvočlano 7.014 dinara
Tročlano 8.931 dinara
Pet i više članova 10.218 dinara
