Izvor: Politika, 15.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tri decenije rade i druguju
Staniša Stojiljković i njegov radnik Sava Milošević jedni su od poslednjih čuvara limarskog zanata u Leskovcu
Leskovac – Stare zanate u Leskovcu, nekadašnjem poznatom trgovačkom i zanatskom centru Srbije, u životu još održavaju samo stari majstori, jer zainteresovanog podmlatka nema. Od nekadašnjih dvadesetak limarskih radnji, ostale su još četiri. Staniša Stojiljković (78) jedan je od najstarijih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ovdašnjih zanatlija, čiji staž, kako kaže, traje od detinjstva. Pre nekoliko godina radnju je registrovao na kćerku Gordanu, a zatim na unuka Ivana, ali glavni majstor je i dalje deda Staniša.
– Moj otac Vukašin držao je kazandžijsku radnju u centru Leskovca, a mene je, kada sam imao 12 godina, dao kod majstora Stojanovića da učim limarski zanat. Ujutru najpre počistim gazdin svinjac, odnesem vodu sa česme njegovoj ženi, a zatim idem u radnju da učim zanat. Jedan dan nisam došao i gazda me pita – gde si ti juče. Kažem, bolela me glava. Ajde, lepo, idi kući, pa leči glavu i ne vraćaj se više, reče gazda i otprati me bez ijednog dinara. Prešao sam kod Đermanovića, koji je držao kafanu i radnju na mestu današnje pijace kod autobuske stanice. U kafanu su dolazili seljaci kolima i sa stokom, rano, dok je još mrak. Tu sam ostao tri godine, a 1950. sam registrovao radnju, koja je tri puta seljena, ali ni do danas nije prestala da postoji – kaže nam majstor Staniša i dodaje da je zadovoljan što će ga unuk naslediti, dok druge njegove kolege nisu bile te sreće.
Bušilice, prese i druge mašine i alate je uglavnom sam osmišljavao i pravio, a u „proizvodnom programu” su mu šporeti, furune, korita, lonci, roštilji, čunkovi, oluci, levci, kante... Potražnja opada, a najbolje idu šporeti i ono bez čega Leskovčani gotovo ne mogu – roštilji i peći bubnjare za pečenje paprike za ajvar.
Stanišina desna ruka je već duže od tri decenije njegov radnik Sava Milošević (55) iz obližnjeg Bogojevca.
– I ja sam učio zanat još kao dete u rodnom Bogojevcu kod majstora Petra Nikolića. Kod njega sam ostao sedam godina, a za to nisam dobio ni dinara. Volim ovaj posao, da ga ne volim ne bih to ni radio. Od njega izdržavam porodicu – suprugu, sina, snajku i dva unuka, a imam i udatu kćerku. Sa majstor-Stanišom sam se uvek lepo slagao, a tako je i sada sa njegovim unukom Ivanom – kaže Sava.
M. Momčilović
[objavljeno: 16/12/2008]
