Izvor: JUGpress.com, 04.Apr.2018, 13:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Reagovanje: Jubilej ili promocija

LESKOVAC

(Nova Naša reč)

Povodom nedavno održanog koncerta koji je priredio deo članova nekadašnjeg leskovačkog vokalno-insturmentalnog sastava (VIS) „Bubamare“, sredstvima javnog informisanja obratio se Miodrag Miša Petronijević tekstom u kome iznosi svoje viđenje ovog događaja. S obzirom na ugled koji Miša Petronijević uživa u gradskom muzičkom miljeu, njegovo obraćanje prenosimo u celini. >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com <<

Ivo Andrić je odavno napisao: „Dođu tako vremena kad pamet ućuti…“… Ali, uz dužno poštovanje prema liku i delu ovog velikana, ja to ne mogu da prihvatim kao pravilo ponašanja. Smatram svojom obavezom da ukazujem na devijacije i zloupotrebe, pa ma kakve, i u kom segmentu života one bile, a pogotovo u kulturi. Između ostalog, to mi nalažu i 49 godina amaterskog bavljenja muzikom i aktivnog učešća u kulturnom životu Leskovca i Srbije, kao i značajni uspesi u predstavljanju i promociji mog rodnog Grada.

Šta me je iritiralo i navelo da se na ovaj način obratim široj javnosti?

Nisam političar i ne učestvujem u političkom životu grada, pa nisam u mogućnosti da svoje stavove, ideje i zapažanja iznosim u javnost preko stranačkih nastupa i aktivnosti, ali sam muzičkoj kulturi Leskovca dao mnogo i mogu meritorno da sagledavam i ocenjujem stanje i ukazujem na anomalije, u koje nas uvaljuju jedni te isti ljudi, bolesno i bez pokrića ambiciozni i pohlepni, željni publiciteta po svaku cenu. Normalno (mada, u normalnim sredinama to nije normalno), tu cenu plaćamo svi, ta cena se plaća iz naše zajedničke kase… To plaća Grad.

I da ne dužim… O čemu je reč?

Čaša prepuna žuči prelivena je koncertom (nazvanim – JUBILARNI), takozvane grupe „Bubamare“, održanom početkom februara meseca ove godine, a povodom 45 godina rada???

Uz dužno poštovanje prema Draganu Mišiću, kantautoru, frontmenu i jednom od osnivača ove grupe, osnovane početkom sedamdesetih godina prošlog veka, savest i moralna načela mi nalažu da širu javnost upoznam sa činjenicama, događajima i neistinama (lažima) koje prate organizaciju i održavanje ovog koncerta.

Kao prvo, najveća laž i bezočna obmana javnosti i žitelja Leskovca (a potom i cele Srbije) je podatak i dezinformacija o 45 godina postojanja grupe „Bubamare“.

Prava i jedina istina je da je grupa postojala desetak godina, i to u periodu od početka sedamdesetih, do početka osamdesetih godina prošlog veka. Dakle, ova grupa ne postoji više od 30 godina.

Drugo, želim da mi organizator „jubilarnog“ koncerta odgovori i razreši veliku dilemu – o kojim „Bubamarama“ je ovde reč? Da li o autentičnoj grupi, koja je u vreme desetogodišnjeg postojanja veoma uspešno radila (već sam rekao da ne postoji više od 30 godina) i koju ja i dan-danas veoma poštujem, ili je, pak, reč o nekoj drugoj grupi, koja nosi to ime, koja je obeležila neki svoj „jubilej“ i koja je predstavljena na koncertu? Koliko znam (a znam), ova grupa sa koncerta je „skrpljena“ mesec dana pre „jubileja“.

Obzirom da sam savremenik i aktivni učesnik svih muzičkih zbivanja u Leskovcu zadnjih 49 godina, bio sam iznenađen i začuđen kada sam na koncertu, na bini, video muzičare koji nikada nisu bili članovi grupe „Bubamare“ koju ja znam, a neki od njih to nisu ni mogli biti iz objektivnih razloga, jer nisu rođeni u vreme njenog postojanja.

Pa da pođemo redom… Ko su bili učesnici tzv. jubilarnog koncerta…

– Dragan Mišić (zv. Menda) – kantautor, frontmen i jedan od osnovača grupe. U grupi je bio od osnivanja, pa do prestanka rada (dakle, desetak godina);

– Perica Stefanović (Pepa) – bio je član grupe nekoliko godina. Na koncertu je (uglavnom)  svirao gitaru i pevao na „play back“. Inače, on već dvadeset godina živi i radi u Australiji;

– Nebojša Kocić (Koce) – svirao klavijature na koncertu (a koji je, uzgred, lično on osmislio i organizovao). Član grupe bio je svega nekoliko meseci, a na osnovu njegovog ponašanja pre, za vreme i posle koncerta, neupućeni gledaoci stiču utisak da je bio značajna figura i nezamenljivi član grupe;

– Sin Dragana Mišića (svirao bubnjeve), Saša Stojanović – Biče (svirao bes gitaru), Mario Dimitrijević (svirao gitaru) i ćerka Dragana Mišića (navodno pevala prateći vokal) – NIKADA NISU BILI ČLANOVI GRUPE;

– Vlatko Stefanovski – naravno da nikada nije bio član grupe i ni dan-danas mi nije jasna njegova uloga i povezanost sa „Bubamarama“. O njegovom učešću kolaju razne priče, pa me njegova tri gostovanja za nepune dve godine upućuju na zaključak da „gde ima dima, ima i vatre“… Ali, o tome neka razmišlja neko drugi;

– Biljana Krstić – bila je veoma kratko član grupe, kao srednjoškolka, ali, zanešeni vlastitom promocijom i eksponiranjem, organizatori nisu prezentovali publici ovaj podatak.

I to bi bilo to. Dakle, od dvadesetak članova koji su prodefilovali kroz grupu za desetak godina njenog postojanja, organizator je priču sveo na tri imena.

A gde su ostali članovi ove grupe, koji su značajno doprineli izgradnji njenog imena i imidža, a pojedini i učestvovali u njenom formiranju?

Neki su, na žalost, preminuli (Čupa, Verica, Kitanac…), ali o njima, barem iz kurtoazije, ako ne iz poštovanja, nije bilo ni slova, jer za tako nešto nije bilo vremena od veličanja zasluga organizatora koncerta. Sramota…

Ostali članovi su još uvek živi. Neki se i dalje bave muzikom, ali su i njihova imena ostala tajna za obmanute posetioce koncerta i širu javnost. Ja ih neću zaobići i podsetiću organizatora na sledeća imena i ljude koji su, u ono vreme, mnogo značiili  grupi: Nikola Baduli, Srba Janković, Bane Krstić, Mimi Vuksanović, Milorad Šterović, Drde, Đerma, Goca, Lula, Slavica… Možda sam neka imena zaboravio, ali neka mi oproste zbog previda. Verujte nije namerno, ali sam siguran da će moj previd mnogo manje da ih boli od previda (a ja bih rekao NAMERE) organizatora koncerta.

Bez obzira što sam pažljivo odgledao i odslušao ceo koncert, u ovom tekstu se neću baviti  njegovim umetničkim nivoom (a nastup Vlatka i Biljane je izlišno komentarisati).

Pozabaviću se nečim drugim – a to su ideja, inicijativa, organizacija i realizacija koncerta, a pre svega pozadina za njegovo održavanje (kod nas se ništa slučajno ne dešava – zar ne?).

Ne mogu da se otmem utisku, a to je i mišljenje velikog broja kompetentnih ljudi, da je ovo eklatantan primer zloupotrebe jedne nepostojeće grupe od strane organizatora, sa ciljem vlastite promocije i stvaranja utiska kod neupućenih ljudi o njegovom značaju za kulturu i kulturni život Leskovca u bližoj i daljoj prošlosti i klasičnom pranju, friziranju i ulepšavanju biografije.

Sve to nameće pitanja, koja traže i odgovarajuće odgovore.

Pa pitam, koliko je poreske obveznike koštalo ovo eksponiranje i lečenje nečije sujete?

Po kom osnovu koncert organizuje Turistička organizacija Leskovca (u daljem tekstu: TOL), a Grad je pokrovitelj (čitajte: finansijer)? Da li je ovaj koncert deo turističke ponude Leskovca, ako jeste, u kom aktu je to zacrtano i kakav će efekat imati u smislu povećanja priliva domaćih i stranih turista? Hoće li se TOL ove godine pojaviti kao organizator, a Grad kao finansijer obeležavanja 35 godina postojanja VIS „Ruzmarin“ iz Leskovca (ali stvarnog jubileja)? Hoće li TOL organizovati, a Grad finansirati održavanje koncerta posvećanog doajenu leskovačke muzike profesoru Branku Coniću, koji je svojim delovanjem ostavio neizbrisiv trag u muzičkom životu Leskovca?

Koja je uloga Leskovačkog kulturnog centra (u daljem tekstu: LKC) u organizaciji kulturnih dešavanja u Leskovcu, ako takve manifestacije organizuje TOL? Zašto onda plaćamo postojanje  LKC, ako imamo sposobne i multifunkcionalne ljude u TOL?

Da li gradonačelnik Leskovca ima saznanje da je grubo izigran i obmanut od strane organizatora navodnog jubileja grupe „Bubamare“? Pretpostavljam da ne zna pravu istinu, obzirom da je na konferenciji za novinare poželeo grupi uspeh i u narednih deset godina. Kojoj grupi i kakvog rada?

U normalnim zemljama se ovakve obmane  i gafovi strogo kažnjavaju, u najmanju ruku smenom vinovnika. Hoće li gradonačelnik, na ovom primeru, pokazati i dokazati da smo normalna sredina?

Kako je moguće da ova laž, preko televizija sa nacionalnom frekvencijom, bude prezentovana celoj Srbiji?

Posle svega, ostaje gorak ukus u ustima i zgražavanje nad činjenicom da neko na ovaj način leči svoj ego i frustracije i bahati se parama žitelja Leskovca. A to nije usamljen slučaj…

I na kraju, voleo bih da se povodom ovog teksta oglase i o njemu iznesu svoje mišljenje napred pomenuti „zaobiđeni“ članovi grupe „Bubamare“ i svi ostali poznavaoci prilika iz muzičkog života Leskovca.

Miodrag – Miša  Petronijević,

dipl. pravnik iz Leskovca

PodeliteFacebookTwitterGoogleEmailSkype

I ovo Vam može biti interesantno

Nastavak na JUGpress.com...