Izvor: JUGpress.com, 17.Mar.2019, 11:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Aleksandar Rangelov: Šetnja u devet koraka
LESKOVAC
… Živimo u grotesknoj varijanti državnog socijalizma kombinovanog sa kapitalizmom. Naš ekonomski model je jalov i neodrživ, baš kao i piramidalne štedionice. Živimo u potpunoj degradaciji vlade i parlamenta. I u “slatkoj laži da Kosovo nije izgubljeno”, Srbija je postala talac Kosova i ostala u stanju rastrzanosti između EU i Kosova. Pod tim zaklonom je autokratija u Srbiji tako daleko dogurala i lična vlast Aleksandra Vučića postala tako nepodnošljiva >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << da su građani Srbije masovno podigli proteste. Pokazalo se da je društvo sazrelo do nivoa da traži zakon, slobodu, demokratiju i pravdu. Napredak Srbije nije više na prvom mestu vezan ni za EU ni za Kosovo, nego za rušenje bezakonja, laži, nasilja i nepravde. Za rušenje Vučićeve vlasti.
Moj stav nije odbijanje patriotizma, moj stav je odbijanje vladajućeg sistema odnosa u ime patriotizma.
Naslov jednog članka Nove Naše Reči od 03.02.2018. je “Najniže plate na jugu Srbije, Leskovac poslednji među gradovima”. Leskovac je neuređen i jadan grad.Ono što se pokvari više se ne popravlja. Ako se nešto i uradi, uradi se do pola. Posla na pretek, radnih mesta niotkuda. Beda u porastu, broj stanovnika u opadanju.Odlazi ko može, ostaje ko mora.Omladina u beznađu poseže za drogom, očevi za alkoholom, žene za socijalno prihvatljivim oblicima prostitucije…
JUGpress: Zašto šetate?
Rangelov: – Stari Grci su prvi shvatili da je izgled grada odraz njegove kulture i njegovog političkog sistema. Atinska Agora (pijaca) je bila srce drevne Atine, verski i kulturni centar grada i sedište pravde u kome su se odvijale političke, komercijalne i administrativne aktivnosti. Agora je od početka za Atinjane bila mesto na kojem su se ljudi okupljali i šetali kako bi razgovarali, raspravljali i rešavali probleme koji su nadilazili pojedinačne interese građana.
Šetnje nemaju za mene samo svoju praktičnu, političku dimenziju već i duhovnu. Podsećaju me na srednjevekovne, religijske procesije duhovnog pročišćenja u vreme velikih kriza i elementarnih nepogoda. Dok šetam setim se Đinđićevih reči: “Srešćemo se tamo negde vi i ja !!!”
JUGpress : Koji je Vaš motiv za učestvovanje u protestima?
Rangelov: – Ovi protesti su bitno dugačiji od ranijih jer nisu vezani za pravo neke socijalne grupe već pitanje – da li u Srbiji ključnu ulogu imaju slobodni građani koji pitaju, zahtevaju i protestuju ili se samo traže podanici koji kliču ili traže milostinju. Naš društveni sistem je izgrađen na principu da se bezuslovna poslušnost podanika kupuje njihovom apsolutnom nekažnjivošću.
Građani imaju slobodu, podanici ne. Bez društva zasnovanog na slobodi govora i slobodi medija ne može se aktivirati potencijal nacije i prosperitet društva. Zalažem se da znanje i kompetentnost dobiju prevagu nad lojalnošću i podaništvom.
JUGpress : – Šta znači Vaša uzdignuta pesnica na čelu kolone na svakom protestu?
Rangelov: – Pesnica je mnogo više od pozdrava. Poruka kompleksnija od “zdravo”. Ona je vrednosni sistem jednog vremena, borbenost, hrabrost, rešenost na promenu.
Ona je pozdrav posle koga više nema povratka. Pesnica je Rubikon! Nju ne treba da diže onaj ko nema iza sebe Rimljane, ispred sebe varvare, a uz sebe Cezara!
JUGpress : – Da li imate probleme na poslu zbog predvođenja kolone na protestima?
Rangelov: – Ne mislim da predvodim bilo koga. Ja sam u društvu jednakih ili boljih od sebe.
Ni sam ne znam kako ni zašto, sam Bog zna, našao sam se iza čelnog transparenta u trenutku kada sam zapazio dve krhke žene čija zajednička težina nije veća od moje! Istovremeno su jednom rukom nosile transparent, a drugom zviždale i uzdizale pesnicu. Podsetile su me na dve lavice koje se neustrašivo bore dok se lavovi skrivaju. Shvatio sam da su naše žene postale naša poslednja odbrana i osetio sam stid. Njih dve su moji predvodnici!
Problema na poslu nisam imao nikakvih. U bolnici u kojoj radim nisam sreo ni jednu osobu koja je zadovoljna stanjem u našoj ustanovi, celokupnom zdravstvu i društvu. Istomišljenici smo.
JUGpress : – Šta treba menjati u Leskovcu i u Srbiji da bi i grad i država bili normalna, pristojna mesta za život u kojima se cene prave vrednosti umesto kupljenih diploma i promocije rijaliti ponašanja na svakom mestu i poziciji?
Rangelov: – Živimo u grotesknoj varijanti državnog socijalizma kombinovanog sa kapitalizmom. Naš ekonomski model je jalov i neodrživ, baš kao i piramidalne štedionice. Živimo u potpunoj degradaciji vlade i parlamenta.
I u “slatkoj laži da Kosovo nije izgubljeno”, Srbija je postala talac Kosova i ostala u stanju rastrzanosti između EU i Kosova. Pod tim zaklonom je autokratija u Srbiji tako daleko dogurala i lična vlast Aleksandra Vučića postala tako nepodnošljiva da su građani Srbije masovno podigli proteste. Pokazalo se da je društvo sazrelo do nivoa da traži zakon, slobodu, demokratiju i pravdu. Napredak Srbije nije više na prvom mestu vezan ni za EU ni za Kosovo, nego za rušenje bezakonja, laži, nasilja i nepravde. Za rušenje Vučićeve vlasti.
Moj stav nije odbijanje patriotizma, moj stav je odbijanje vladajućeg sistema odnosa u ime patriotizma.
Naslov jednog članka Nove Naše Reči od 03.02.2018. je “Najniže plate na jugu Srbije, Leskovac poslednji među gradovima”. Leskovac je neuređen i jadan grad.Ono što se pokvari više se ne popravlja. Ako se nešto i uradi, uradi se do pola. Posla na pretek, radnih mesta niotkuda. Beda u porastu, broj stanovnika u opadanju.Odlazi ko može, ostaje ko mora.Omladina u beznađu poseže za drogom, očevi za alkoholom, žene za socijalno prihvatljivim oblicima prostitucije.
Mi smo toliko propalo društvo da nismo više u stanju da u nesreći jedne osobe prepoznamo nesreću kolektiva.
Treba nam politički program, oslobođen teritorijalnih fantazija, koncentrisan na ekonomska i društvena pitanja.
Treba nam nova politika koja bi pokrenula sistemske, a ne personalne promene. Za sve to ćemo morati da se izborimo sami.
JUGpress : – Da li imate političke ambicije?
Rangelov: – Moje ambicije na ličnom i porodičnom planu su ostvarene. Ali na društvenom i opštenarodnom planu nisu. Ja sanjam da Srbiju pretvorimo u Švajcarsku kada je u pitanju kvalitet života i sve ono što uz to ide. 1. avgusta 1291. godine predstavnici 3 kantona: Uri, Untervalden i Švic su se sastali na obali Lucernskog jezera na jednoj livadi. Bili su ugroženi i sa istoka i sa zapada od strane Habzburga i Svetog Rimskog Carstva. Odlučili su da se ujedine da bi se lakše branili. Dali su usmenu zakletvu o formiranju saveza jer je u to vreme pismenost bila retkost u tim krajevima. Federalnu povelju tj. dokument o formiranju saveza su napisali nakon nekoliko decenija. Zemlja je dobila ime Švajcarska po kantonu Švic, a 1. avgust je proglašen za Dan državnosti!
Švajcarska treba da nam bude uzor. Možda se iznenadite ako nas uporedite. Srbija bez Kosova je skoro dva puta veća od Švajcarske, a ima nešto manje stanovnika. Izlaz na more nemamo ni mi ni oni. Oni imaju mnogo manje oranica, hladniju klimu, izgradnja njihovih puteva je mnogo skuplja jer su pretežno planinska zemlja. U Švajacarskoj žive 4 naroda: Nemci, Francuzi, Italijani i Retoromani, a kod nas: Srbi, Romi, Albanci i Mađari. Razlika u nacionalnom dohotku vam je poznata.
JUGpress : – Da li se ljudi plaše da izađu na proteste?
Rangelov: – Da. U pitanju je egzistencijalni strah koji i mene muči i protiv koga se borim.
Ljudi se dele na dve grupe kada je u pitanju pogled na život bilo da je u pitanju biznis bilo politika. Jedni kažu: “Ne mogu to sebi da priuštim.” Umesto toga drugi kažu: ,,Kako to sebi da priuštim?” Prvo je konstatacija, a drugo je pitanje. Prvo te ostavlja na miru, a drugo te primorava da razmišljaš. Shvatio sam da ništa toliko ne umanjuje genij čoveka koliko prekomeran strah i sumnja u sebe. U stvarnom svetu, često onaj koji napreduje nije pametan već odvažan.
Mislim da je hrabrost ono što čoveka dobro opisuje jer je to vrlina od koje zavise svi oko vas. U životu dobijaš ono što imaš hrabrosti da tražiš. Kada bacim pogled na današnji svet vidim da je hrabrost potrebnija više nego ikada svakom narodu i svakoj zemlji.
JUGpress : – Zamera se da političke stranke, ili bar neki njihovi članovi i nekadašnji funkcioneri, koriste proteste da bi se vratili u politički život. Kako Vi gledate na to i da li su potrebni novi ljudi za nova vremena?
Rangelov: – Novi ljudi su neophodni da bi nove društvene promene bile osmišljene i da bi bile započete.
Novima je neophodna pomoć starih da bi te promene bile izvedene i završene. Iskustvo starih se ničim ne može nadoknaditi i zato ih treba pridobiti.Činjenica je da su stari funkcioneri mnogo grešili i omogućili Vučiću zasluženu pobedu. Ali neka prvi kamen baci na njih onaj ko je bezgrešan.
Šansu treba dati ne samo funkcionerima opozicije već i članovima partija na vlasti.
Onaj ko je mogao naškoditi moći će nekad i da koristi.
Svi ljudi koji budu smogli snage da se pokaju zaslužuju podršku i mogućnost reintegracije. U Leskovcu u ovom trenutku ima tako malo kvalitetnih ljudi da je svaka pomoć dragocena.
Ironijom sudbine dva ključna lidera leskovačke političke scene su Goran Cvetanović i Saša Stojanović. Dva moja izuzetna druga još iz osnovne škole. Išli smo u isti razred s tim što smo Goran i ja bili u istom odeljenju, a Saša u susednom. Drugarstvo je preraslo u prijateljstvo i traje do današnjih dana. Bez njih obojice moja prošlost gubi smisao. Romantičar u meni sanja kako bi bilo divno ujediniti ne samo njihov potencijal već i ostalih uticajnih leskovačkih političara u izgradnji zajedničke bolje budućnosti. Smatram da je nekom budućem gradonačelniku neophodna i Goranova saradnja i pomoć. Američka administracija se menja nakon izbora, ali uvek postoji neki neophodan kontinuitet. Zato sam ja za evoluciju, a ne za revoluciju. Za praštanje, a ne za osvetu. Samo postepene promene sprečavaju upuštanje u nepoznato.
Ima onih koji se sa mnom neće složiti.
Realistična verzija preporoda našeg društva u obliku koji bi se njima mogao dopasti jednostavno ne postoji.
JUGpress : – Kakva je budućnost protesta po vama?
Rangelov: – Mnogi moji prijatelji, poznanici, komšije i kolege ne izlaze da demonstriraju, a potpuno se slažemo po pitanju Vučićeve vlasti. I nije u pitanju samo egzistencijslni strah, lenjost ili razočaranost u sve trenutne političke opcije. Oni postavljaju pravo pitanje: “Koji je cilj? Šta ovi protesti nude? “Dugo nisam umeo da formulišem jasan odgovor. Jasno sam znao šta neću, ali ne i šta hoću. A onda sam zaključio da protesti za početak ne nude ništa više od naučnog istraživanja. Koja nauka je u pitanju? Politička nauka. Mi istražujemo tj. tragamo ulicama i trgovima ovog grada. Šetamo kao Agorom istražujući kojim putem treba da idemo da bi stigli do cilja. A cilj nam je da Srbija postane normalno, pristojno mesto za život u kome se cene prave vrednosti.
Mi smo inertan narod. Teško je pokrenuti nas. Ali kada se to desi teško se zaustavljamo.
Trenutak Vučićevog odlaska sa vlasti je samo pitanje vremena. Svakim danom taj trenutak je sve bliže, a ne sve dalje.
Ja ću nastaviti da lutam leskovačkom Agorom tražeći put do cilja. Prva stanica je oslobađanje medija.
PodeliteClick to share on Facebook (Opens in new window)Kliknite ovdje za dijeljenje na Twitteru (Opens in new window)Kliknite za slanje emaila prijatelju (Opens in new window)Click to share on Skype (Opens in new window)
I ovo Vam može biti interesantno
.jpg)
