Izvor: Danas, 08.Jan.2015, 00:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fake it till you make it
Ružić je postao nova zvezda Blica, naš problem setter. Lepo od njega što je podgrejao predmet i obnovio debatu. U priči oko legalizacije prostitucije zanimljivo mi je više stvari: to što se pitaju političari i ekonomisti, a psihijatri nikako da se čuju, takođe ni prijateljice noći svih nivoa, to šta bi pisalo u radnoj knjižici seksualne radnice (ili radnika), naravno kako bi se oporezivali zaposleni u ovoj privrednoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << grani (paušalno, po satu, po odnosu, po broju prisutnih u odnosu...), da li bi oni sa licencom za razne specijalne nastranosti imali neki beneficirani radni staž, kada bi stasavali za penziju itd.
Interesantan je, takođe, stav građana Srbije, iako ne iznenađuje. Oko 35 posto naroda kaže da je prostitucija posao kao i svaki dugi, a oko 40 da su prostitutke normalne osobe. Anketa me uverava da problem, iako ispolitizovan, nije ni politički, ni etički, ni ekonomski, već čisto psihološki. Zato bih u racijama hapsila korisnike usluga, a prodavačice nahranila, napojila, odmorila pa vodila kod psihijatra na tretman do izlečenja. Eto, da Ružić vidi da se tržište gasi iako ima potražnje. Ne vredi kad nema ponude. Moram da dodam, u istu psiho službu poslala bih i pomenutih četrdesetak posto stanovništva, da se poremećaj zatre u korenu.
Ipak, posebno zanimljiva komponenta priče bez kraja je argument zagovornika opcije "za legalizaciju", ukazivanje na rešenje nekih razvijenih zemalja Evrope. Prvi je uzor sveta zemlja svih sloboda - Holandija. Ona je odavno dozvolila gospođicama da bez srama i kazne primaju klijente. Baš lepo, samo ne znam kakve to veze ima sa nama. S obzirom na srpsku sklonost ka izbegavanju svih obaveza i propisanih granica, pitam se šta bi nam zakon doneo. Neke bi dame primale s fiskalnom kasom, neke na crno, pa bi sve opet bilo isto. A i klijentela, sve sam krem po popisu gospodina Ružića, sumnjam da bi tražila uverenje o legalnoj prodaji usluga. Jer, primeri disciplinovanijih zemalja (Nemačka) govore da se legalizacijom drastično povećava broj ilegalnih seksualnih radnica.
Naravno, možemo da se trudimo da glumimo Francusku, Nemačku, Grčku, Dansku... tako što ćemo ozakoniti telo kao robu i žene kao objekte, a možemo (imamo biološke ali ne i nacionalne kapacitete, pa često prvi atrofiraju) da smislimo neku bolju, zdraviju strategiju. Zašto li nam to ne padne na pamet, za promenu? Bilo kako bilo, pokušaj da postanemo Evropa tako što neselektivno imitiramo neke navike razvijenih zajednica smešan je isto koliko ideja da ćemo postati Englezi ako u pet popijemo čaj.
