Izvor: JavneVesti.com, 10.Avg.2013, 20:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SRBIJA, FIKSNI KURS I ARGENTINA 1991. - 2002.
Ovih dana u našoj javnosti ponovo je oživela debata da li bi za Srbiju bilo dobro da uvede fiksni kurs dinara umesto "privajućeg" ili ne? Monetarna istorija Argentine krije odgovor na ovo pitanje.
U aprilu 1991. godine na zahtev MMF-a Argentina je uvela fiksni kurs pezosa prema dolaru. Zakonom je Centralna banka praktično suspendovana i postavljen je tzv. Valutni odbor koji je obezbeđivao da se štampa >> Pročitaj celu vest na sajtu JavneVesti.com << samo onoliko pezosa, po zakonom propisanom kursu, kolike su dolarske rezerve. Tako ekonomski rast više nije mogao da se ostvari porastom domaćeg tržišta nego isključivo neto izvozom za dolare. Za plaćanje svojih obaveza država je mogla da troši samo dolare stečene izvozom ili je morala da se zadužuje u dolarima.
Fiksiranje kursa pratila je široka privatizacija, smanjenje socijalnih davanja za obrazovanje, zdravstvo, penzije i deregualcija finansijskog sektora. To je sve dovelo do rasta argentinskog dolarskog duga i time do pritiska ili za neprestanim povećanjem neto izvoza ili za zaduživanjem u dolarima. Krajem 90-tih, Argentini je postalo nemoguće da povećava u nedogled izvoz. U tom periodu dolazi i do tzv. "precenjenosti dolara" što, zbog vezanosti sa pezosom, smanjuje konkurentnost Argentinskog izvoza zato što je poskupeo mereno u dolarima.
Argentinska privreda je krajem 90-tih zapala u duboku recesiju i visoku nezaposlenost. To je dovelo do velikog poskupljenja državnog duga zbog porasta kamata na državne obveznice. Godine 2000. vlada Argentine je pokušala da sprovede plan fiskalne štednje i povećanja poreza, nadajući se da će to umiriti tržište obveznica. Naime MMF je tvrdio da će se tako povećati priliv stranog kapitala ali do toga nije došlo jer niko nije hteo da ulaže u privredu koja je u recesiji. Postajalo je jasno da je fiksni kurs neodrživ.
U decembru 2000. sa MMF-om je dogovoren novi paket pomoći a Argentini je nametnuta dodatna štednja kao dalji pritisak na nezaposlene i osiromašeno stanovništvo. Ipak i dalje nikakav priliv stranog kapitala nije uočen. Ekonomija je nastavila da propada a spoljni devizni dug da raste. U aprilu 2001. godine vlada primorava lokalne banke da kupuju obaveznice državnog duga, što ih je izložilo velikom problemu spoljnjeg duga. Stanovništvo je zahvatila panika da će banke propasti i počinje "juriša na banke". To je pojava kada klienti masovno, svi istovremeno hoće da podignu svoje depozite. Banke počinju da propadaju a građani ostaju bez svojih štednih uloga.
Visoka nezaposlenost, besparica i grčevita borba stanovništa da prehrani svoje porodice je dovela do nemira u decembru 2001. godine. Početkom 2002. godine Argentina je proglasila bankrot - odnosno, objavila je da ne može da vraća spoljni dug. Ukinut je Valutni odbor, fiksiranost pezosa za dolar i uveden je plivajući kurs. Zahtevi MMF-a su odbijeni. Dug je denominovan u pezosima. Ubrzo je uvedena privredna strategija bazirana na rastu domaćeg tržišta a ne samo na izvozu. Država je donela program masovnog zapošljavanja, pre svega, nosioca domaćinstva siromašnih porodica. U periodu od četiri meseca zaposleno je dva miliona ljudi što je predstavljalo 13% ukupne radne snage Argentine.
Godine 2012. stopa nezaposlenosti u Argentini je iznosila 6,9%, u SAD-u 7,9%, a u EU 11,9%, dok je u Srbiji bila 26%.
U novijoj istoriji Valutni odbor su imali prema evru Bugarska, Bosna i Hercegovina, Litvanja, Danska a prema dolaru Hong Kong, Bermuda, Kajmanska ostrva i Džibuti.
Danas, neki zagovornici fiksnog kursa navode da Valutni odbor u Argentini nije striktno poštovao pravila jer su političari bili korumpirani i da je to uzrok krize u Argentini.
Na osnovu svega, čini se da je fiksni kurs i Valutni odbor monetarni sistem koji zahteva da u državi nema korumpiranih političara. Nama ostaje da nagađamo kako bi to uopšte izgledala država bez korumpiranih političara kada bi bar jedna takva postojala.
Milan Rakas
