Izvor: KreditniCentar.rs, 18.Nov.2011, 13:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nesigurna država, nesiguran kurs

Otkako je nobelovac Robert Mandel pomenuo da bi Srbiji dobrodošao fiksni kurs dinara, i domaći teoretičari sve češće uzimaju to kao nešto što bi bilo dobro.Posebno se debata povela poslednjih dana, kada je kurs dinara opet krenuo da pada.Nemali broj ekonomista tvrdi da je zbog tog poslednjeg klizanja domaće valute država prešla dozvoljenu granicu javnog duga >> Pročitaj celu vest na sajtu KreditniCentar.rs << od 45 posto BDP-a.


Psebno se debata povela poslednjih dana, kada je kurs dinara opet krenuo da pada.
Nemali broj ekonomista tvrdi da je zbog tog poslednjeg klizanja domaće valute država prešla dozvoljenu granicu javnog duga od 45 posto BDP-a.
Tako je nedavno direktor ekonomskog programa Centra za novu politiku Goran Nikolić rekao da bi fiksni kurs pomogao Srbiji da u narednih četiri-pet godina svede inflaciju na četiri posto. On predlaže da se kurs fiksira na 15 do 25 odsto nižem nivou nego do sada.



Svi oni koji su 'za” ili 'protiv” imaju vremena za razmišljanje. Savetnik premijera Jurij Bajec objasnio je da bi fiksni kurs doveo u pitanje aranžman s MMF-om. Tako da je sasvim izvesno da ćemo i dalje imati svakodnevne promene na kursnoj listi. Uostalom, i Robert Mandel je Srbiji preporučio fiksni kurs, ali tek kada izbalansira budžet i smanji inflaciju. Drugim rečima, odakle god da krenemo, završimo na tome da inflaciju treba smanjiti.    
   
   
Nikolić navodi da to ne bi odgovaralo špekulantima, uvoznicima i javnom sektoru, ali bi dobro došlo nezaposlenima i drugim socijalno ugroženima jer bi se povećale subvencije za zapošljavanje i drugi podsticaji. On podseća i na to da na Balkanu samo Srbija i Rumunija nemaju fiksni kurs.
O dobrim stranama fiksnog kursa nedavno je govorio i predsednik Saveza ekonomista Srbije Dragan Đuričin. On smatra da investitori nisu spremni da ulažu ako kurs nije stabilan.
Iskustva s fiksnim kursom imaju u Bosni i Hercegovini, a predsednik Odbora za bankarstvo tamošnjeg udruženja ekonomista SVOT Aleksandar Ljuboja kaže da on omogućava veću stabilnost i manje gubitke, odnosno da ne dođe do valutnog rizika koji utiče na povećanje cena i inflaciju.
'U Srbiji sa svakom promenom vrednosti dinara suočavate se s rastom cena i porastom inflacije, a to je automatski udar na standard. Ako u nekoj zemlji dođe do povećanja valutnog rizika, to odmah znači i veći kreditni rizik', objašnjava Ljuboja.
Ekonomski ekspert dr Danijel Cvjetičanin kaže da je 'zadatak kursa da ujednači izvoz i uvoz – kada su oni u ravnoteži, nije teško odrediti ga. Kod nas je situacija drugačija: beležimo deficit, a on se od godine do godine kreće od pet pa čak do osam milijardi evra. Tome treba dodati i različite interese, recimo, veoma jakog uvozničkog lobija kojem odgovara da dinar jak. Prema tome, taj fiksni kurs bi bilo veoma teško odrediti a da bude u interesu svih'.
Ekonomista Siniša Ostojić podseća na to da fiksni kurs treba i braniti, te da bi u sklopu cele priče trebalo razmisliti i o tome.

Nastavak na KreditniCentar.rs...