Izvor: B92, 13.Apr.2015, 18:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kurs dinara koči domaće naftaše
Slaba domaća valuta onemogućava Srbiji prati trend masovnog povećanja proizvodnje “crnog zlata” u svetu, smanjuje investicije NIS, a takođe i obim proizvodnje.
Eksplozija proizvodnje na tražištu nafte obeležila je deo prošle, a prelila se i u ovu godinu. Na svetskim tržištima beleže rekordnu proizvodnju sirove nafte, što obara cene “crnog zlata” širom sveta. Ipak, da Srbija isprati ovaj trend niskih cena sirovine, a zatim i naftnih derivata na pumpama, ali i >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << poveća svoju proizvodnju sprečava je - domaća valuta.
Proizvodnja sirove nafte u Sjedinjenim Američkim Državama porasla je prošle godine za 1,2 miliona barela dnevno, što je najveći rast obima proizvodnje od 1900. godine.
Cene nafte su tokom trgovanja prošle nedelje u Aziji porasle, nakon pada koji je usledio po saopštenju da su američke zalihe sirove nafte skočile, a proizvodnja tog energenta u Saudijskoj Arabiji dostigla rekordni nivo. Američka “laka” nafta za isporuku u maju poskupela je na Njujorškoj berzi 47 centi na 50,89 dolara po barelu, dok je nafta tipa “brent” za majsku isporuku u Londonu poskupela 51 cent na 56,06 dolara za barel. Analitičari veruju da će cene nafte ostati niske na duži period u svetlu visokog nivoa globalnih rezervi “crnog zlata”.
I na drugoj strani zemlje, Rusija je u martu proizvela najviše nafte od raspada Sovjetskog Saveza. Naime, Gasprom i Rosnjeft proizveli su prošlog meseca dnevno po 10,71 milion barela, pokazuju podaci Ministarstva energetike Rusije.
Naftna industrija Srbije, iako ima tendenciju da iz zemlje svake godine “izvuče” sve više “crnog zlata”, lane je proizvela tri odsto manje nafte i gasa.
U godišnjem izveštaju NIS navodi se da su “značajan pad cena ugljovodoničkih sirovina, i jačanje kursa osnovnih svetskih valuta prema srpskom dinaru, doveli do pada profita grupe kompanija NIS za 42 odsto u poređenju s nivoom prošle godine”.
“Obim proizvodnje nafte i gasa zajedno u Srbiji iznosio je 1,59 miliona tona, što je za tri odsto niže od prošle godine”, rekli su u NIS. Kako kažu, pad obima proizvodnje je pre svega izazvan smanjenjem investicionog programa.
Srbija godišnje potroši najmanje 2,2 miliona tona samo nafte, a iz našeg tla izvadi se polovina od toga. Ostatak moramo da pazarimo na svetskom tržištu. Utvrđene zalihe nafte rasle su svake godine do sada, pa prirodni rezervoari Srbije imaju u rezervama oko 14 miliona tona nafte i gasa. Ipak, država ne raspolaže njima.
Vojvodina NIS eksploatiše oko 600 naftnih bušotina. Najznačajnija naftna polja su Velebit, Kikinda, Mokrin, Rusanda, Elemir, Kikinda-varoš, Turija Sever. Prirodni gas se, pak, proizvodi iz oko 100 bušotina, a najznačajnija gasna polja su Međa, Martonoš, Itebej, Torda plitko, Miloševo.
“Naša zemlja, privatizacijom 51 odsto NIS, ima pravo samo na tri odsto rudne rente, kojom naplaćuje vađenje prirodnog blaga sa svoje teritorije”, kaže Ljubinko Savić, savetnik Udruženja za energetiku u Privrednoj komori Srbije.
“Geološke rezerve, što su naše dugoročne zalihe, iznose oko 50 miliona tona. Mada imamo zalihe kojima možemo da se snadbevamo, većinski vlasnik NIS određuje gde će se vršiti istraživanja i iskopine”, objašnjava Savić.
Sva naftna nalazišta kojima raspolaže Naftna idustrija Srbije u zemlji i svetu, pripadaju ruskom Gaspromnjeftu.
Pogledaj vesti o: Kurs dinara
