Izvor: B92, Beta, 14.Jul.2010, 10:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jeremić: Banke finansiraju državu
Beograd -- Ekonomista Zoran Jeremić kaže da je finansijski sektor u Srbiji u negativnoj fazi i da je loše što su se banke okrenule finansiranju države.
Zaduženje Srbije kod banaka na kraju 2008. bilo od 10 do 20 milijardi dinara, dok je u maju 2010. bilo 150 milijardi, naveo je Jeremić.
Prema njenim rečima kurs dinara i mogućost da u roku od godinu dana bude ugrožen opstanak desetak >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << banaka čije učešće na tržištu je od 0,5 do jedan odsto, kaže Jeremić.
On je ocenio da će privreda pre izaći iz krize nego banke.
"Finansijski sektor samo sa odloženim dejstvom deli sudbinu privrede, a odgovor za izlazak iz krize je okretanje proizvodnji i izvozu i smanjenje javne potrošnje. Dobro je što je to prihvaćeno, ali ne vidi se promena u potezima izvršne vlasti", kaže on.
Odgovor za izlazak iz krize je okretanje proizvodnji i izvozu i smanjenje javne potrošnje, naveo je Jeremić i ocenio da je dobro što je taj model prihvaćen, ali je dodao da se ne vidi promena u potezima izvršne vlasti.
Jeremić je ocenio da ni privrednici nisu promenili poslovnu politiku jer i dalje računaju na uvoz i lobiraju da kurs dinara ostane na sadašnjem niovu, a oni koji najavljuju investicije, planiraju tržne centre.
"Potreban je ozbljan program u kojem će se videti promena poslovne filozofije i države i privrednika i to je indirektno vezano za finansijski sektor koji počiva na privredi", kazao je Jeremić.
Prosečna aktiva po stanovniku svrstava Srbiju na peto mesto, a razlog je relativno slabije ekonomska razvijenost privrednog sistema pa sve do držanja ušteđevine izvan bankarskih tokova u slamarici. Poput bankarskog sektora i kod osiguravajućih kuća najrazvijenije je slovenačko tržište. U Srbiji posluju čak 22 osiguravajuća društva. Kao i prošle godine, najveće osiguravajuće društvo u Srbiji je „Dunav", iza kojeg na listi slede DDOR Novi Sad i „Delta Đenerali osiguranje".
U Srbiji je visok i devizni rizik, a potencijalna opasnost od lomova na tržištu je neizvesnost da li se krediti mogu vratiti.
Inače, ceo finansijski sektor Srbije u odnosu na period pre krize karakteriše smanjenje broja zaposlenih, gase se brokerske kuće i investicioni fondovi, a u sektoru osiguranja došlo je do blagog smanjenja vrednosti imovine, kapitala i naplativnosti premija, a rizici rastu.
"Lizing je nakon visokog rasta doživeo dramatičan pad aktivnosti uz izražene probleme u realizaciji naplate. Mnogi portfolio investitori su se povukli, pa su cene akcija kompanija sa dobrim fundamentima i tržišnom perspektivom, značajno ispod knjigovodstvene vrednosti", ukazao je profesor Jeremić.
Kada je reč o regionu, uprkos ekonomskoj krizi i slabljenju privrednih aktivnosti, bankarski sektor uspeo je da zadrži rast ukupne aktive, a banke su uglavnom uspele da nastave sa profitabilnim poslovanjem.
Slovenija, jedina članica EU u regionu, na prvom je mestu po veličini aktive bankarskog sektora. U Hrvatskoj je izražena podela na velike i male banke, pri čemu velike banke čine više od 82 odsto ukupne aktive i ostvaruju veću profitabilnost nego mali igrači. Srpski bankarski sistem se nalazi na trećem mestu u regionu, sa dva puta manjom aktivom nego u Hrvatskoj ili Sloveniji - rekao je Aleksandar Knežević, viši rukovodilac u „Dilojtu".
