Izvor: B92, 02.Jan.2015, 16:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Javni sektor - glavni rizik i test
Kurs dinara postepeno će se stabilizovati tokom 2015. godine, ocenjuju analitičari Erste banke.
To će se dogoditi kao rezultat smanjene fiskalne neizvesnosti, aktivih mera Narodna banke Srbije (NBS), postepenog oporavka ekonomije i rasta izvoza, ocenili su analitičari Erste banke.
Po toj analizi, sporazum iz predostrožnosti Srbije s MMF-om bi trebalo bi da donese kredibilitet i tehničku podršku paketu Vlade za fiskalnu konsolidaciju čiji je cilj smanjenje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << budžetskog deficita sa skoro osam odsto bruto domaćeg proizvoda na 4,6 BDP-a 2016. godine.
Dinar je u decembru pao na istorijski nizak nivo, sa srednjim kursom iznad 122 dinara za evro. Na pad dinara od domaćih faktora najveći uticaj imali su višemesečna fiskalna neizvesnost vezana za donošenje budžeta i zaključenje aranžmana s MMF-om, zatim razduživanje i isplate dividendi bankarskog sektora, kao i povećan uvoz energenata nakon izbijanja majskih poplava. Neki od osnovnih inostranih faktora koji su uticali na pad kursa dinara su slabija potražnja u zemljama EU i Rusije što je negativno uticalo na izvoz srpskih proizvoda, kao i veća neizvesnost na međunarodnim finansijskim tržištima koja izaziva odliv i slabiji priliv kapitala u zemlje u razvoju, navodi se u saopštenju.
Kao politički najkritičniji deo programa ocenjen je plan restrukturiranja državnih preduzeća, uz snižavanje subvencija, smanjenje viška zaposlenih i privatizaciju, a pokretanje tog procesa će biti pravi test za politiku. "S obzirom na pogoršanje ekonomske perspektive, krhko tržište rada i slabe socijalne uslove, smatramo da na tom putu svakako postoje rizici po realizaciju programa", navodi se u analizi.
Po proceni analitičara Erste banke, Srbija će 2015. imati pad BDP od 0,5 odsto, a 2016. realan rast BDP od jednog procenta.
Procena je i da će se stopa nezaposlenosti u Srbiji opasti sa 19,2 odsto u 2014. na 18,7 procenata u narednoj godini, a na 18,3 odsto 2016.
Kretanje inflacije je u poslednjim mesecima bilo određeno blagim pritiscima s troškovne strane - prvenstveno nižim cenama prehrambenih proizvoda, energenata, slabom domaćom potražnjom zbog nepovoljnih uslova na tržištu rada, i nastavkom razduživanja stanovništva i preduzeća.
Iz tih razloga inflacija se kreće ispod ciljanog okvira NBS-a već devet meseci, te se može očekivati da će se do kraja prve polovine 2015. godine vratiti u okvire od četiri odsto sa odstupanjima od plus ili minus 1,5 procentnih poena.
Analitičari Erste banke prognozirali su da će inflacija u Srbiji 2015. godine biti 3,3 odsto, a 2016. pet odsto.
Do povratka inflacija u planirane okvire doći će pod uticajem prestanka delovanja efekata niskih cena hrane, niske baze u 2014. godini i slabijeg kursa dinara koji će uticati na cene uvoznih proizvoda, naveli su analitičari.
Pogledaj vesti o: Kurs dinara
