Izvor: Vesti-online.com, 29.Okt.2010, 14:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Inflacija opasno izmakla kontroli

Građani Srbije padaju u sve dublju bedu, dinar pada i sve je bliži granici od 110 za jedan evro, inflacija sad već izvesno probija planirane okvire, a nestašice osnovnih životnih namirnica su sve češće. U takvim okolnostima su oči uprte i u Narodnu banku Srbije od koje se očekuje da zaustavi ili makar ublaži sve težu situaciju. "Ključni problem nije kurs dinara, već inflacija koja je među najvećima u Evropi", kaže >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << za "Vesti" ekonomista Goran Nikolić.

Da li verujete u prognozu da će dinar dodatno pasti prema evru, čak do granice od 120?

- Ne verujem da će u toj meri pasti dinar, ali će svakako još gubiti vrednost prema evru. Međutim, ne verujem da će Vlada dopustiti preveliki pad, mada joj sadašnji u izvesnoj meri odgovara.

Budući da je centralna banka objavila da će inflacija biti nešto veća od planirane, onda se i ona po svemu sudeći ponaša relaksiranije kada je u pitanju kurs.

A gde je granica?

- Nema određene granice da bi se moglo reći 110, 115 ili 120 dinara. Ključni problem nije kurs, već inflacija. A ona je izmakla kontroli.

Ima li Narodna banka instrumenata da zaustavi pad dinara?

- Ima, i to je količina dinara u opticaju. Ako dinara ne bude previše, neće biti prostora tražnji za devizama. Mislim da Vlada to zna i da će se proces zaustaviti, a relativno uskoro će doći i novac od 'Telekoma Srbija', što će biti veliki priliv deviza i sigurno će uticati na smirivanje kursa dinara prema evru.

Zašto Vladi u izvesnoj meri odgovara viša inflacija?

- Inflacija je omogućila praktično državi da obavi rebalans budžeta. Sam rast cena podiže poreske prihode, s jedne strane, a s druge strane diže nivo bruto društvenog proizvoda.

Međutim, rast cena i kursa utiče na standard građana, a naročito na one koji su se zadužili u stranoj valuti i to je realan problem.

Ima i drugih instrumenata u rukama Narodne banke, pre svega povećanje referentne kamatne stope, i ta će mogućnost sigurno biti upotrebljena.

Referentna kamata trebalo bi da se poveća za još 1,5 odsto da bi blagajnički zapisi države bili atraktivni za banke, i da se preorijentišu na dinare. Ali svako povećanje ove kamate daje efekte tek nakon nekoliko meseci.

Zbog čega mislite da je inflacija veći problem od kursa?

- Zato što imamo jednu od najvećih inflacija u Evropi i izvesno je da će ona preći ove godine gornju granicu od osam odsto, a i MMF je u pravu kada upozorava da će ona i iduće godine biti visoka. Vlada će zbog toga verovatno povećati taj koridor planirane inflacije u 2011. godini.

Da li centralna banka može sama da utiče na kontrolu inflacije, kao što postoji uverenje u javnosti?

- Naravno da ne može, niti je to u bilo kojoj državi moguće. Država ima svoje instrumente koji utiču na visinu inflacije, i to su pre svega kontrolisane cene, poput struje, goriva, gasa i slično. Ako Vlada ne dopusti to povećanje, može se računati sa kontrolom inflacije.

Da li bi NBS morala žešće da brani dinar intervencijama na deviznom tržištu?

- Centralna banka je morala mnogo žešće da brani dinar i nije smela da dozvoli da srednji kurs evra pređe 105 dinara za evro.

Nastavak na Vesti-online.com...