Izvor: B92, 17.Okt.2011, 06:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Fiksni ili plivajući kurs dinara?

Beograd -- Ako bi se, zdravo za gotovo, prihvatile sugestije dvojice svetskih autoriteta Stiva Henkea i Roberta Mandela, Srbija bi što pre trebalo da pređe na fiksni kurs.

Neki od zagovornika te teorije pozivaju se i na iskustvo zemalja iz neposrednog okruženja (Crna Gora, BiH, Bugarska) gde fiksni kursevi dobro funkcionišu.

Oni kao argument navode i veliku uvoznu zavisnosti domaće privrede (spoljnotrgovinski deficit već je premašio 24 odsto BDP-a) kao i činjenicu da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je evro preuzeo funkciju mere vrednosti.

Tvrde, takođe, da kurs može da bude u funkciji spoljnotrgovinske ravnoteže samo u zemljama koje imaju ujednačeni spoljnotrgovinski bilans, sa malim deficitima ili suficitima, i gde domaća valuta ima funkciju mere vrednosti.

Od uvođenja evra, 1. januara 2002. godine, do maja 2010, dinar je prema evropskoj valuti oslabio za 80 odsto, a od početka svetske krize (septembar 2008) izgubio je 30 odsto vrednosti, što je znatno više u odnosu na pad većine drugih valuta u našem regionu. Podaci govore da je realni devizni kurs u periodu od 2000. do 2010, apresirao. Procenjuje se da bi, pod uslovom da se nominalni devizni kurs kretao u skladu sa razlikama u inflaciji, kurs danas iznosio oko 130 dinara za evro, što znači da je zabeležena realna apresijacija kursa dinara u odnosu na evro za oko dvadeset odsto za koliko je srpski izvoz na tržište EU manje konkurentan, dok je uvoz iz EU na domaćem tržištu favorizovan.

Nasuprot tome, većina domaćih stručnjaka smatra da je monetarna politika ciljane inflacije bolje rešenje za Srbiju od fiksiranja kursa zato što finansijski sistem čini elastičnijim i što omogućava da se brzo reaguje u slučaju promene situacije na deviznom tržištu. Neki od njih se čak zalažu za primenu potpuno fleksibilnog kursa, dakle bez intervencija Narodne banke Srbije, pri čemu će samo tržište utvrđivati realnu vrednost dinara.

Dejan Jovović, naučni savetnik i ekspert za međunarodne finansije, kaže da je fleksibilni kurs bolje rešenje od fiksnog za privrede koje su izložene spoljnim šokovima i da je poželjniji i u slučaju recesije jer pomaže da se ublaže njene posledice. On, međutim, upozorava da režim fleksibilnog kursa nosi veći rizik u poslovanju sa inostranstvom, kao i veću izloženost domaće privrede potresima na svetskom tržištu.

Za profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđa Đukića dileme nema - slobodno fluktuirajući kurs je ubedljivo najbolje rešenje za Srbiju.

"Kažem ubedljivo zato što su zemlje koje su primenjivale slobodno plivajući kurs najbezbolnije podnele eksterne šokove. To znači da te ekonomije nisu bile zavedene obećanjima i nerealnim očekivanjima, već je slobodni kurs u potpunosti odražavao koliko su vlade i centralne banke pojedinih zemalja, svojim merama, efektivno doprinosile ublažavanju posledica krize", komentariše Đukić.

On je siguran da se Srbija u vreme krize ne bi toliko zadužila, niti bismo došli u poziciju da se spoljni dug primakne kritičnoj granici od 80 odsto BDP-a, da je na snazi bio slobodan plivajući kurs "jer bi kompanije dobro razmislile pre nego što bi odlučile da se zaduže, umesto što računaju na to da će se u predizbornoj godini kurs dinara držati na određenom nivou".

Na opasku da je zvanično u Srbiji na snazi fleksibilni kurs naš sagovornik kaže da mi praktično imamo fiksni, odnosno prljavo plivajući kurs, zato što se stalno motri kretanje inflacije i zbivanja na deviznom tržištu i u skladu s tim interveniše.

Nastavak na B92...