Izvor: B92, 24.Jul.2010, 03:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bankari "napumpali" evro za kredite
Beograd -- Bankari su u petak prodavali evro i za tri dinara više od procenjene vrednosti NBS, tako da su evro u ratama za kredit računali čak po 107,73 dinara.
Panike nema, kako kažu nadležni, što je kurs premašio 105 dinara, ali su se, ipak, bankari uznemirili ili shvatili da mogu još da love u mutnom, pa su vrednost evra dodatno napumpali, i u petak su ga prodavali od 106,67 do čak 107,73 dinara.
Ovo veoma zabrinjava građane i privrednike, a naročito >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << one koji otplaćuju kredite vezane za evro, jer većina banaka primenjuje upravo svoj prodajni kurs kada obračunava rate. Tako, svako kome sada stiže mesečna obaveza za uzeti zajam, izdvojiće u proseku od 500 do 1.500 dinara više nego u junu.
Prema rečima Miodraga Zdravkovića, ekonomiste, postoje racionalni razlozi zašto sada evro jača, i zašto će tako biti i u narednom periodu. Banke povlače kratkoročni kapital iz Srbije jer nisu motivisane da na visokoj kamatnoj stopi i mogućnosti slabljenja dvostruko zarađuju.
"Dinar će slabiti dok se u potpunosti ne povuče kratkoročni kapital, i dok preduzeća ne stabilizuju svoju mogućnost da servisiraju spoljne obaveze iz domaćih prihoda", smatra Zdravković i dodaje da bi "evro bi mogao da oslabi na 100 i manje dinara ukoliko bi NBS (ili Ministarstvo finansija), na primer, povećala kamatnu stopu na recimo 12 odsto ili 15 odsto".
Prodajom deviza, kako kaže Zdravković, NBS subvencioniše izlazak kratkoročnog kapitala iz Srbije, i pitanje je da li bi, na primer, prodajom po kursu od 110 ili 115 dinara za evro kaznila špekulativan priliv.
Da bi se u budućnosti sprečilo špekulativno jačanje dinara prema evru, neophodno je razmisliti o pravnim mehanizmima koji bi to onemogućili - oporezivanje kratkoročnih tokova, valutnih transakcija, trgovine repo i trezorskim papirima, zakonske zabrane za određene vrste deviznih tokova...
"Na primer, uvođenje poreza na valutne transakcije od samo 0,5 odsto donelo bi republičkom budžetu 30 milijardi dinara dodatnih prihoda. Računica je doneta na osnovu prometa na deviznom tržištu u prvih pet meseci ove godine, koji je iznosio 22,5 milijardi evra, što je za 25,7 odsto više nego prošle godine. Ako bi do kraja godine ukupan promet bio oko 57 milijardi evra, 0,5 odsto je 285 miliona evra, odnosno 30 milijardi dinara", objašnjava Zdravković.
On dodaje da bi prihod od poreza ipak bio manji od pomenute sume, jer bi uvođenje poreza destimulisalo trgovinu devizama. Zdravković predlaže da novac od ovog poreza država upotrebi za socijalnu pomoć materijalno najugroženijem stanovništvu. Tako bi, recimo, milion porodica mesečno moglo da dobije po 2.500 dinara ako bi država za godinu dana, po osnovu ovog poreza, prikupila pomenutih 30 milijardi dinara.
Pogledaj vesti o: Kurs dinara
