Izvor: KMnovine.com, 01.Feb.2016, 11:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
B. Borović: Devizni deficit „kvari“ kurs!
Kao da se u našoj javnosti zaboravlja, da kurs dinara pretežno (ne i jedino) zavisi od ponuda i tražnja za devizama na domaćem deviznom tržištu.
Ilustracija: communitytable.com
Piše: Borislav Borović
>> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << />
Treba analizirati strukturu ponude i tražnje i naći način uravnoteženja, jer je tu ključ (ne)stabilnosti kursa.
U ponudu deviza ulaze prilivi od izvoza, devizne doznake iz inostranstva, sredstva od privatizacija od strane pravnih lica, direktne strane investicije u zemlju i na kraju trošenje deviznih sredstava stanovništva.To su poželjni devizni prilivi, jer ne destabilizuju domaću valutu, izuzev u određenoj meri doznaka dijaspore.
Na strani ponude su i međunarodni krediti ali bi ih mogli pre svrstati u nepoželjne. I po principu kursnog destimulatora ali i drugih negativnih efekata po privredna kretanja. Jedino opravdanje za inostrano zaduživanje je ako se taj novac uloži u repro materijale i opremu za domaću proizvodnju ili infrastrukturu koja multiplikuje ekonomske koristi u ostalim granama.
Što se tiče tražnje deviza govorimo o nekoliko izvora odliva deviza i to putem uvoza roba i usluga, otplata rata i glavnica kredita, štednje stanovništva u stranoj valuti. Osnovni zadatak svake države je da pokuša da ponudu poveća a tražnju smanji ili bar da rast prve bude brži od rasta druge i to je jedan od načina stabilizacije deviznog kursa. Optimalan izbor deviznog kursa je instrument a ne cilj monetarne politike. Može biti pozitivni katalizator ekonomskog ambijenta, ne i način uravnoteženja deficita.
Na strani ponude deviza, jedini stalan i delimično predvidljiv priliv deviza su doznake naše dijaspore, čija visina je prosečno oko 4 milijarde dolara godišnje. Da li možemo uticati na njegovo povećanje u narednom periodu? Teško, jer stepen vezanosti pripadnika naše dijaspore prema matici se blago smanjuje, pa će ponuda narednih godina imati blagi pad.
Izvoz je važan izvor deviza i njegov rast bitno ublažava devizni deficit. Ali smatrati da ekonomski oporavak zemlje zavisi isključivo od rasta izvoza je velika zabluda koja vlada u srpskoj ekonomskoj javnosti poslednjih decenija. Izvoz Srbije je na sasvim zadovoljavajućem nivou ako ga poredimo sa učešćem u nacionalnom BDP u odnosu na druge uporedive, ali i visoko razvijene zemlje. On je veći u odnosu na, recimo, učešće izvoza SAD, evro zone, Japana… a veći ili približno isti u odnosu na zemlje slične veličine i razvijenosti. Njegovo povećanje ima svoje limite, pa tražiti spas isključivo u povećanju deviza preko izvoza je nerealno, posebno što na rast izvoza i ne možemo mnogo da utičemo s obzirom na ograničenja međunarodnog tržišta.
Devizni priliv od budućih privatizacija je takođe sa visokim stepenom nepredvidivosti i limitiran na dugi rok, čak i u situaciji radikalne strategije prodaje svih javnih preduzeća, uključujući i lokalna komunalna preduzeća. U jednom trenutku bi ti prihodi od privatizacija mogli da poprave devizne bilanse ali bi dugoročno, takva„akcija” bili loša za ekonomski sistem, posebno u periodu posle te “akcije“. Trošenja strane valute iz ličnih ušteđevina domaćeg stanovništva je, u odnosu na pomenute izvore mali, pa na njega kao značajan devizni priliv ne možemo ozbiljno računati. Što se tiče inostranih kredita, oni u jednom periodu popravljaju “deviznu krvnu sliku“ ali dugoročno i trajno pogoršavaju ekonomsku situaciju. Dodatni problem je nepovoljna ročnost tih zaduženja koja može praviti ozbiljne problema narednih godina.
I konačno, velika očekivanja deviznog priliva od direktnih stranih investicija su suviše optimistična i nerealna. Koji je interes stranih investitora da ulažu u Srbiju i koliko je realno bazirati naš ekonomski razvoj na ovoj nametnutoj premisi? Sa nivoom carina i tendencijom potpunog ukidanja, ne može se graditi strategija privlačenja stranih investicija. Racionalnost potencijalnih ulagača će uvek dovesti do odluke da tu robu uvoze u Srbiju umesto ulaganja u proizvodne pogone sa neizvesnim profitom te investicije.
Velikim očekivanjima od stranih investicija ne idu u prilog ni veličina srpskog tržišta ali ni fiskalna politika Srbije zbog unifikacije sa porezima EU. Povećanje stranih investicija zbog Sporazuma sa Rusijom, će se drastično smanjivati već nakon potpisivanja prvih Poglavlja sa EU. O „prednosti” zbog niskih nadnica nije ozbiljno polemisati. Kad pogledamo udeo vrednosti uvoza u BDP, uočavamo da se on kod nas približava polovini našeg BDP, dok je u uporedivim članicama EU on niži od jedne trećine. To govori da se sve razvijene zemlje, pretežno razvijaju na rastu zadovoljenja domaće tražnje a ne na nerealnim očekivanja beskonačnog rasta izvoza ili visokog uvoza roba i usluga. Drugačija situacija bi bila da se primenjuju mere oživljavanja supstitucije uvoza koji bi obezbedio značajno manji odliv deviza nego sada. Ili čak vancarinske barijere, pa primena diferencijalnih deviznih kurseva za pojedine sektore ili proizvode.
Kada posmatramo otplate međunarodnih kredita, situacija dobija svoje najtamnije nijanse. Koliko god u jednom trenutku inostrani krediti trenutno uticali na stabilnost deviznog tržišta, kasnije još snažnije destabilizuju devizni kurs. Prvo, jer je apsolutni i relativni iznos otplata veći za iznos kamata na preuzete međunarodne kredite pa je taj destabilizujući efekat veći od prvobitnog “smirujućeg„. Drugo, način trošenja kredita je takav da ne obezbeđuje ekonomsku korist koja bi opravdala uzimanje tih kredita (potrošnja ili pokrivanja budžetskog deficita).
Nikako ne treba zaboraviti ni devizne špekulacije. O ilegalnim treba da brine Agencija o sprečavanju pranja novca, dok bi “regularne“ trebalo minimizovati izmenom postojeće legislative i jačim nadzorom NBS. Praksa je da strane banke izvlače deo deviza iz zemlje, ne prikazujući ih kao dobit već kao obavezu prema centralama u inostranstvu kroz forme garantnih, korespodentskih ugovora ili ugovora o eskontu ili reeskontu hartija od vrednosti.
Dakle, da bi kurs domaće valute mogao biti stabilan, mora se bar približno obezbediti devizna ravnoteža, kao uslov stabilnosti kursa dinara. Drugog puta niti plana nema , bar što se tiče onoga što je u našim rukama.
Izvor: KM Novine :: © 2014 - 2016 :: Molimo za navođenje izvora
