Izvor: Magyar Szó, 17.Maj.2015, 10:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Teror na Balkanu

Nakon što se policija, tokom vikenda, u Kumanovu dva dana borila sa terorističkom grupom od osamdeset članova, ponovo je postalo aktuelno pitanje terorizma na celom Balkanu. Članovi grupe, koja je uhapšena u Kumanovu, su stigli sa Kosova, a nosili su uniforme UČK. Rekli su da im je cilj stvaranje Velike Albanije. Nakon oružanih sukoba, tokom kojih je ubijeno osam policajaca >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << i četrnaest terorista, Vladimir Pivovarov, bivši načelnik makedonske Vojnoobaveštajne službe, je upozorio države regiona da se dešavanja tiču ne samo Makedonije, nego i Srbije, Crnu Gore, pa čak i Grčke, jer sanjari Velike Albanije bi i od ovih država uzeli teritorije. Albanski separatisti će, prema mišljenju Pivovarova, sigurno sprovoditi akcije i u nekoj od pomenutih država. Karakteristika albanske terorističke mreže je da funkcioniše kao jedinstvena celina, samo joj se naziv menja u zavisnosti od toga u kom je delu regiona aktivna – objašnjava u izjavi za „Mađar so“ Zoran Dragišić, stručnjak za bezbednost, koji napominje da su uhapšeni svi do jednog veterani UČK.

- Nakon dešavanja u Makedoniji počela su nagađanja koja je tačno organizacija bila umešana u obračun, kako se ona zove i ko su joj članovi. Cilj terorista je upravo taj: da zavedu javnost koristeći razne nazive. Danas već svi znaju da se radi o jednoj te istoj organizaciji, i o istim ljudima koji su oduvek bili aktivni. Sada uhapšena lica su se ranije borila na Kosovu i u južnoj Srbiji. Cilj ovih ljudi i njihove organizacije je osnivanje Velike Albanije. Jedino se menjaju mesta i načini borbe za postizanje tog cilja – objašnjava Dragišić.

Stručnjak je potvrdio da su teroristi koji sanjanju o Velikoj Albaniji prisutni i u Srbiji, prvenstveno u južnom delu države, gde imaju čitave jedinice koje mogu aktivirati. Pitanje da li će izvršiti napad u Srbiji zavisi od trenutne procene situacije, napominje Dragišić, objašnjavajući da teroristi uvek procenjuju da li bi određena akcija bila isplativa za njih ili ne.

- Prema mišljenju Koordinacionog tela službi bezbednosti Srbije u bliskoj budućnosti ne mora se račinati na napade. Naravno, bezbedonosna situacija se svakog trenutka može promeniti i zbog toga sigurnosne službe redovno ocenjuju stanje. Inače, mislim da srpska žandarmerija, policija i vojska može da savlada svaku terorističku formaciju. To nije problem. Problem je politička situacija u zemlji i međunarodna pozicija Srbije: mi u svetu trenutno nemamo ni jednog ozbiljnog saveznika, dok ih Albanci imaju – dodaje Dragišić.

Nakon okršaja u Kumanovu u Srbiju je doputovao veliki broj građana iz Makedonije, albanske nacionalnosti. Prema saznanjima Dragišića radi se o oko 450 osoba. Većina njih ima rodbinu u Preševskoj dolini. Nije pitanje da li Srbija treba da dozvoli ulazak izbeglica u zemlju i da li treba da se brine o njima, ali se mora biti oprezan i paziti da sa izbeglicama ne dođu i pripadnici terorističkih organizacija, dodaje stručnjak.

Politički analitičar Dušan Janjić se nije iznenadio dešavanjima u Makedoniji. Kada su tokom devedesetih godina, države članice istočnog bloka krenule putem tranzicije i demokratskih promena, bilo je mnogo ljudi koji su počeli ponovo sanjati o sjedinjenju ranije otcepljenih teritorija, objašnjava Janjić u izjavi za „Mađar so“ dodajući da Albance od drugih nacija u okolini izdvaja to što su oni u cilju ostvarivanja svojih ideja napravili pokret velike snage, čak imaju i legitimne političke stranke koje se zalažu za ujedinjenje albanske nacije.

- Ono što se dogodilo u Kumanovu ja ne bih nazvao ni terorizmom, ni pojedinačnim slučajem. U Kumanovu je uhapšena grupa bila dobro organizovana, može se čak nazvati i gerilom. Ovi ljudi duboko veruju u ideju Velike Albanije i ne prežu čak ni život da daju za nju. Ne mogu sa sigurnošću tvrditi da su u južnim delovima Srbije, prvenstveno u Preševskoj dolini, aktivne razne albanske terorističke jedinice, ali je sigurno da nije zanemarljiv broj onih državljana Srbije, albanske nacionalnosti, koji bi se pridružili ovakvim jedinicama. Predvodnici nekadašnje Oslobodilačke armije Preševa, Bujanovca i Medveđe su danas političari, pa čak i gradonačelnici. Može neko pokušati okrenuti leđa prošlosti, ako se taj neko nekada borio za neki određeni cilj ili imao određen stav, teško je reći „ne“ kada u sadašnjosti od njega traže nešto što je u prošlosti podržavao. Mislim da do pojedinih incidenata, terorističkih ataka može doći i u Srbiji, ali trenutno sam ubeđen da u bilo kojem mestu naseljenom Albancima trenutno može delovati odlično organizovana jedinica od osamdeset članova koja uživa podršku stanovništva – objašnjava Janjić.

Analitičar misli da se treba razumeti da je albanski terorizam problem celog sveta, a ne samo Srbije, Makedonije ili neke druge države na Balkanu. Radi se o problemu broj jedan Evrope i NATO-a koji je nemoguće rešiti na srpsko-albanskom nivou.

- Terorizam je globalna pojava koja koristi najmoderniju mogući tehniku. Teroristi ubijaju i sebe i druge, ne birajući sredstva. Rešenje ovog problema ne treba tražiti u jačanju međunacionalnih veza ili stvaranjem nekakvih koalicija. To govorim jer sam već čuo za ideju da će se osnovati nekakva srpsko-bosansko-albanska koalicija koja bi značila rešenje za probleme terorizma – objašnjava Janjić.
Pogledaj vesti o: Grčka,   Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Magyar Szó...