Izvor: Politika, 21.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tri decenije "Politikine" nagrade za režiju na Bitefu
Od predloga Mire Trailović na Teatru nacija, pozorišni kritičari i novinari naše kuće, svake godine, već tri decenije, vođeni visokim kriterijumima odlučuju koji će reditelj dobiti prestižno priznanje – "Politikinu" nagradu za najbolju režiju na Bitefu. Sa nagradom koja je dodeljivana najpoznatijim svetskim i domaćim rediteljima, u svet je otišla i mala galerija slika i skulptura autora Božidara Damjanovskog, Danice Baste, Cileta Marinkovića, Ratka Vulanovića, Angeline Gatalice, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Stanka Zečevića, Danice Masniković, Dragana Stojkova i čak dva puta Miloša Šobajića...
A počelo je 1976. godine, na desetom Bitefu – Teatru nacija, u Skupštini grada Beograda, dok je slovo držao Žan-Luj Baro, a simultano ga prevodio Kolja Čajkanović. Mira Trailović mi je onako, na svoj način, gotovo usput, dobacila rečenicu kako bi bilo lepo da "Politika", kao najveća i najuglednija medijska kuća, ustanovi neku nagradu uz Gran pri Bitefa. Odmah mi je palo na pamet da bi, možda, bilo dobro davati nagradu za režiju. Prenela sam to uredniku Kulturne rubrike Dušanu Simiću, on prosledio dalje... Prihvaćeno je da se od naredne godine, dakle od jedanaestog Bitefa dodeljuje i "Politikina" nagrada u iznosu, u to vreme kada je dolar bio jači od marke, od 1.000 dolara!
Publika je uživala gledajući predstave, zbunjena predznakom "postavangarda". U to vreme još smo bili cela zemlja, pa su Zagreb, Ljubljana, Tuzla, Niš ili Banjaluka nestrpljivo čekali gostovanje sa Bitefa. Tada su dolazili i kritičari "Monda" i londonskog "Play and Players", Teatra Hojte i, obavezna, Vagapova. Te 1977. godine prvu nagradu "Politike" je dobila dama iz Vupertala, sada već klasik avangarde, Pina Bauš za predstavu "Plavobradi". Tri bela zida i puno uvelog lišća na pozornici i desetak igrača, na muziku Bele Bartoka. U tom prvom žiriju bili su Muharem Pervić, Slobodan Selenić i Vladimir Stamenković. Sledeće godine nagradu je dobio Ginter Kremer za Strindbergovog "Oca". Žiri se dvoumio da li da je da Ljubiši Ristiću za "Oslobođenje Skoplja". Ristić je nagradu dobio kasnije, za "Misu u a-molu", godine 1981, na 16. Bitefu.
Sledeće godine je plakao ceo Atelje 212! Nagradu za potresnu predstavu o iluzijama dece revolucije dobio je Janoš Ač iz Kapošvara, i za režiju predstave "Mara Sad" Petera Vajsa. Roberto Ćuli jedini je reditelj koji je 1979. dobio hiljadu dolara i, mnogo godina kasnije, sam izabrao sliku Cileta Marinkovića, ogromno platno, dva sa dva metra, "Zavesa je spuštena". Među prvim laureatima 1983. je i Ježi Jarocki. Za predstavu Jugoslovenskog dramskog pozorišta "Sumrak" Isaka Babelja pripala mu je skulptura "Konjanik" Angeline Gatalice, koju sam mu kao mlad novinar uručila na sceni JDP-a posle predstave. Taj Bitef otvorila je Marija Crnobori.
A onda je, 1984, stigao čuveni Teatar na Taganke, sa Anatolijem Efrosom. Obnovili su, samo zbog Bitefa, devetnaestog po redu, "Višnjik" koji nije pet godina igran zbog smrti glumca Vladimira Visockog. Došli su i sa predstavom "Na dnu". Došli i – pobedili: "Politikina" nagrada bio je rad Božidara Damjanovskog, mladog laureata likovne nagrade "Vladislav Ribnikar", ulje na platnu pod nazivom "Harfista".
Gotovo je neverovatno da je nedavno preminuli mag filma i teatra Ingmar Bergman jedva zadovoljio kriterijume "Politikinog" žirija. Većinom glasova dobio je nagradu za režiju Strindbergove "Gospođice Julije" u izvođenju ansambla Kraljevskog dramskog teatra iz Stokholma. Za Bergmana su glasali Avdo Mujčinović, kritičar "Politike Ekspres" i Petar Volk, kritičar "Ilustrovane Politike" dok je tadašnji kritičar lista "Politika" Laslo Vegel bio za Euđenia Barbu.
Nagrada nije dodeljena dva puta, na 24. i 26. Bitefu, dva puta ju je dobio Roberto Ćuli, a od naših reditelja nagradom su u svetsku elitu svrstani Ljubiša Ristić, Haris Pašović, Slobodan Unkovski i Nikita Milivojević. A kada je reč o onima na čiju "dušu" idu odluke, podsetimo da više nema Branislava Miloševića, Avde Mujčinovića, Slobodana Selenića. U žiriju su bili Dragan Klaić, Radomir Putnik, Maša Jeremić, Daša Kovačević, Laslo Vegel, Aleksandar Milosavljević... Najduže je izdržao Muharem Pervić, u ovoj dvonedeljnoj "antiprovincijalnoj kuri" kojoj je već četiri decenije podvrgavana beogradska kulturna sredina, kako je to jednom izgovorio Slobodan Selenić. Muharem Pervić je i danas predsednik žirija "Politikine" nagrade. Jubilarne, tridesete godine postojanja.
-----------------------------------------------------------
Reditelji laureati
Do sada je nagradu dobilo 27 reditelja, a dva puta, na 24. i 26. Bitefu, nije dodeljena. Posle Pine Bauš nagradu su dobili Ginter Kremer, Roberto Ćuli (dva puta), Ježi Jarocki, Ljubiša Ristić, Janoš Ač, Janjuš Višnjevski, Jan Fabr, Anatolij Efros, Ingmar Bergman, Haris Pašović, Eimuntas Nekrošius, Slobodan Unkovski, Anton Adosinski, Žoan Grau, Lev Dodin, Sajmon Mek Barni, Nikita Milivojević, Valerij Fokin, Euđenio Barba, Andrij Žoldak, Erik Lakaskada, Bob Vilson, Tomas Ostermajer, Jožef Nađ, Hajner Gebels i Moris Bežar.
[objavljeno: ]
.jpg)
