Izvor: Blic, 21.Maj.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Treptaj odredio život
Treptaj odredio život
Živi jedna ljubav u stvarnosti i umetnosti - zalogu večnog života. Ljubav između prelepe Vere Pavladoljske i velikana poetske reči Matije Bećkovića obznanjena je jednom na početku, svima i bez stida. 'Pre mnogo godina, dok smo bili mlađi, a pesnik sasvim mlad' - priseća se akademik Predrag Palavestra, našao sam se u Valjevu, kada je Matija Bećković u tome gradu prvi put javno govorio svoju poemu 'Vera Pavladoljska'. Vera je bila ljupko i milo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << devojče sa upravo završenom srednjom školom, zaposlena u velikoj valjevskoj tvornici na sporednom administrativnom poslu, čime je zarađivala za život i pomagala majku. Bećković se već bio upisao na fakultet u Beogradu i počeo da objavljuje stihove... U valjevskoj biblioteci priredili su toga dana književno veče na koje su pozvali Desanku Maksimović i nekolicinu beogradskih pisaca, a njima se, na licu mesta, kao lokalna pesnička nada i najdarovitiji valjevski đak, pridružio i mladi Bećković. Kad je na njega došao red, stao je pred publiku i glasno izgovorio ime i naslov pesme: Vera Pavladoljska, na šta je u dvorani nastao nezadrživ žamor. Devojka toga imena sedela je u gledalištu i kao mesna lepotica bila dobro znana svekolikoj publici. Sedela je do Desanke i od iznenađenja i stida treperila kao tanka ruska breza na povetarcu, dok ju je Desanka ćutke milovala po ruci, a Matija svetu gromko objavljivao svoju ljubav...'
'Vera Pavladoljska', ljubavna pesma nastala u pesnikovoj mladosti, objavljena je zajedno sa svojim pandanom: 'Kad dođeš u bilo koji grad', napisanoj nakon Verine smrti, sa poentom bliskom Zmajevim 'Đulićima' i 'Đulićima uveocima', u svojevrsnom monografskom izdanju uz reprodukcije slika somborskog slikara Dragana Stojkova, u izdanju Matice srpske. Stihovi objave ljubavi prethode dekrešendu potonjih u kojima takođe progovara emocija ali ona koju proizvodi tuga za izgubljenom dragom. Ali, to je i poema 'ponovo otkrivene i kasne ljubavi', jer istinska ljubav ne umire telesnim odlaskom, već, čini se, kao da se pojačava. Emocija useljena u pesmu izazivaće treptaj duše i kod budućih čitalaca, a energija zaljubljenih davnih, poput Laze Kostića, i savremenih poeta kao što je Matija, trajni je podsticaj za slikara Dragana Stojkova, koji sluti da reč tek u dosluhu sa slikom, onom koja je suštinski dopunjuje, dobija svoje puno značenje.
'Privučen Matijinom harizmom odlučio sam da ovu hit pesmu od pre nekoliko decenija, prepevam likovnim jezikom. Veru nisam poznavao, ali o njoj pričaju da je bila lepa i plemenita osoba. Preostalo je veoma malo dobrih fotografija koje inače koristim u komponovanju slike_arhiva. Radeći prema stihovima, shvatio sam koliko malo držimo do tih bisera, ni ne znajući da su mnogi od njih odavno poznati i priznati u svetu.' Dela iz ciklusa 'Vera Pavladoljska' Stojkov je prvi put izložio u Zvezdara teatru, izazvavši uzbuđenje kod prisutnih posetilaca i time shvativši da je 'položio ispit'. O dirljivom susretu dvojice umetnika oko poetske svedodžbe jedne velike ljubavi Ksenija Stojanović je snimila film, prikazan na televiziji u više navrata, a Svetislav Božić je notama odreagovao na 'Veru Pavladoljsku'. Kao što je Stojkov predstavio slično izdanje 'Santa Marija dela Salute' sa Kostićevim stihovima u Londonu, tako je i 'Vera Pavladoljska' zapaženo promovisana u Moskvi, gde je Stojkov, tom prilikom, dobio poziv da izlaže u Tretjakovskoj galeriji, zatim u Riminiju, Milanu, a izdanje je već štampano i na ruskom i italijanskom jeziku. 'Blic' saznaje da će Stojkov svoju kičicu usmeriti ka 'Banović Strahinji', izuzetno cenjenom u svetu i prevedenog na mnoge jezike. Lj. Jelisavac Kompozicija Arsena Dedića
Međutim, pesma, koju je i Arsen uglazbio, bila je odlučujući povod ovoj knjizi, i, naravno, ljubav kao nešto najlepše i najuzvišenije što čovek može da ima - kaže za 'Blic' Stojkov i dodaje: 'Medij knjige me privlači jer se njome premošćava jaz među kulturama.'
.jpg)
