Izvor: Blic, 24.Okt.2014, 15:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Simonida Rajčević: Seks i novac će nam doći glave
Izložba „Prvi rez“ beogradske umetnice Simonide Rajčević biće otvorena večeras u Salonu Muzeja savremene umetnosti.
Reč je o opusu crteža velikih formata i ambijentalnoj instalaciji kojom umetnica preispituje odnos društva i prirodnog poretka. Pitanje glasi: gde su granice između realnog i fiktivnog u svetu u kojem obitavamo?
Jednu od najsnažnijih slika označavaju obešene životinje u šumi. Strašna slika. Otkud ona tu?
- Kada sam počela >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << taj crtež, sve mi se zaokružilo, zato što izložba ima tu nameru i taj tvrd stav. Ona ima taj „kick“, jer je izložba sva fragilna, crteži su veoma nežni, to su veliki formati izvedeni olovkom. Neki me pitaju da li sam postala romantična, a moj odgovor je da možda jesam, ali to nije poenta. Radila sam to s namerom. Ta scena je napravljena tako da ti prvih 10 sekundi nisi siguran šta je na njoj, a onda shvatiš. Moraš prići, moraš malo da se udubiš. Kada shvatiš šta je, jasno ti je da je to nešto vrlo neprijatno. A dotle misliš da je to samo neka šumica. To mi je bilo važno, jer mi je to obezbedilo još jedan nivo poimanja, razumevanja i osećanja u odnosu na izložbu. Jer ti nijednog trenutka nisi svestan da li ti je prijatno ili neprijatno. Gde stojiš: na obodu društva, ili si kročio u mračnu šumu koja će te pojesti, da li ćeš pobeći nazad u osvetljenu ulicu...?
Koliko današnjim ljudima uopšte može da se obrati nešto što je minuciozno i fino?
- Mislim da većina ljudi nema tu privilegiju da im profesija zahteva da puno sede, razmišljaju, osećaju, promišljaju i rade. To je u stvari sloboda. To je takvo jedno ostrvce slobode da se ja nekad prosto uplašim. Uplašim se da će mi to neko oduzeti.
Biografija
Simonida Rajčević je rođena u Beogradu 1974. godine. Diplomirala je 1997, a 1999. magistrirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Dobitnik je DAAD stipendije za prvu godinu postdiplomskih studija u Berlinu. Član je ULUSa od 1998. Od 2000. radi na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Njena postavka u Salonu MSU će trajati do 23. novembra.
Nedavno je Pol Mekarti imao onaj skandalozni rad u Parizu. Da bi mediji pisali o savremenoj umetnosti, ispostavlja se da je neophodno staviti ogroman dildo nasred ulice...
- Mislim da su, nažalost, mediji zbog finansija opterećeni time da ne mogu da obrade nijednu temu koja nije izrazito senzacionalna, upućena isključivo na nasilje i seks.
To je tužno na nivou civilizacije, a ne medija. Kao da su teme prijateljstva, solidarnosti i života običnog čoveka postale toliko beznačajne da niko ne priča o njima.
Šta se desilo?
- Promenilo se vreme. Mislim da je u pitanju strašna promocija vrednosti novca kao jedine religije, jedine mogućnosti da se spaseš, da ozdraviš ako se razboliš, da ti bude bolje ako si tužan. Nastupilo je brisanje tema koje se ne mogu kupiti novcem.
Šta znači biti ekstreman u umetnosti danas?
- Evo, ova izložba nije ekstremna, ona se bavi potpuno drugim tkanjem. I to ne u otklonu na ekstremno, nego u nekom komadiću mira i vremena se bavi nekom temom na jedan neekstreman ali za umetnost primaran način, samo s papirom i olovkom. Ubeđena sam da ljude to i dalje zanima, nemam dilemu.
.jpg)
