Izvor: Politika, 06.Mar.2010, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sestre Modiljani, nepoznate umetnice
Olga i Korina usmerile su kreativni put slavnog slikara, a njihova izložba u Rimu prethodi otvaranju Modiljanijeve kuće
Specijalno za Politiku
Rim – „Ja sam već bogat i plodan klicama i imam potrebu za radom. Doživljavamorgazam, ali to je uzbuđenje koje prethodi radosti koju će slediti vrtoglava aktivnost koju um neće prekidati. Pored toga, pokušavam da formulišem sa većom lucidnošću istine o umetnosti koje sam, razasute, sakupio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u lepotama Rima... Dok ti govorim, Rimnije van mene nego u meni”. Ovako je, 1901, pisao Amedeo Modiljani prijatelju Oskaru Gilji o svom boravku u Rimu. Dedo, kako se Modiljani potpisao u pismu, tada je imao samo šesnaest godina, ali je već vibrirao ponesen sentimentalnim ognjemi intelektualnom zrelošću. U Rim, koji postaje njegova velika avantura, stiže sa Kaprija, gde je, nakon saznanja da je oboleo od tuberkuloze, zajedno sa majkom, uljuljkan u blagu ostrvsku klimu, proveo zimu.
U Rimu su ga očarale i dve rođake, umetnice Korina i Olga Modiljani, koje su živele u kući-ateljeu u čuvenoj ulici Marguta (tzv. ulica sto slikara). Njihovo odbacivanjegrađanskih klišea graničilo se sa skandalom. „Žene van šema, koje su život podarile umetnosti i koje se nikada nisu udale. One su bile te koje su Modiljaniju pokazale put ka svetukreativnosti”, kaže Kristijan Parizo, direktor Modiljanijevog instituta i kustos izložbe posvećenesestrama Modiljani, koja se održava u palati Taverna.
U srcu Rima, između Kastel sant Anđela i trga Navona, palata Taverna – prvobitno, boravište kardinala i ambasadora, a od 16. veka sedište mondenskogi kulturnog života, pružajući gostoprimstvo umetnicima i literatama, među kojima i Torkvatu Tasu –iako se užurbano priprema da postane „Modiljanijeva (rimska) kuća”, pre zvanične inauguracije, otvorila je svoja vrata izložbi „Korina i Olga Modiljani, l’amour de l’art”.
Ovaj događaj ne samo što osvetljava aktivnost Korine (1871–1959), prefinjene slikarke i poznate portretistkinje koja je učestvovala na Međunarodnoj izložbi 1911, i Olge (1873–1968), keramičarke, koja je dva puta pozivana na Bijenale u Veneciji (1912. i 1914), već, pomoću novih dokumenata, otkrivai nepoznato poglavlje u Modiljanijevom formiranju u „utrobi” Rima.
Dragoceni dokumenti iz arhiva Modiljanijevog instituta, brojna Modiljanijeva pisma i fotografije preživelisu zahvaljujući Parizou, dugogodišnjem arhivskom saradniku Modiljanijeve ćerke Žane. Među kuriozitetima su i razglednice koje je Modi (drugi Modiljanijev nadimak) kupio u Rimu, od Mikelanđelovog Mojsija do crkve Trinita dei monti, a koje je slikar, sve do smrti, ljubomorno čuvao u svom pariskom ateljeu.
–Rođake su fascinirale Modiljanija – priča Parizo. Posećivale su akademske ambijente namenjene muškarcima i uspevale su da se izdržavaju od njihove umetnosti. Bile su sofisticirani tumači stila liberti”. Ono što ih najviše vezuje za rođaka Amedea jeste „pripadnost hebrejskoj kulturi – ističe Parizo.
Izložba,prvi put, na iscrpan način, predstavljadeo izopusa dveju sestara, ujedinjenih u životu i radu, posebno iznoseći na videlo njihovu potragu za ekspresivnom slobodom. U salonimaoslikanimfreskama publiku očekuju probrane slike, skulpture i predmeti od keramike, sa akcentom na živahnoj rimskoj sezoni na prelazu između stilova liberti(secesija) i deko umetnosti.
Predsednik Modiljanijevog instituta, Parizo, objašnjava da su svi radovi sestara Modiljani – ulja na platnu koja je naslikala Korina, kao i dvadesetak Olginih slika i deset radova odkeramike–prisutni na izložbi zahvaljujući njihovim naslednicima, porodicama koje posedujuono što je ostalo od ovih dvejusjajnih umetnica, i dodaje:„One su posvetile život i umetničko iskustvo idealu kreativnosti na ženski način, iako su uvek bile udaljene od opštih mesta ’ženske’ umetnosti”.
Sestre Modiljani su svojevremeno bile veoma cenjene i tražene umetnice. Korina, u početku graverka i keramičarka, kasnije se gotovo isključivo bavi slikarstvom koje joj donosi slavu. Preduzimljiva i ekstrovertna, pridružila se jednoj italijanskoj misiji na Krimu sa zadatkom da ilustruje fenomen pomračenja Sunca. Za razliku od Korine, Olga je slikarstvo podredila keramičkoj umetnosti. Mnogo mirnija od starije sestre, Olga je njihovu zajedničkukuću pretvorila u radionicu gde je držala predavanja i stvarala
Razgledajući dela na izložbi može se zaključiti da je Korina, iako se ugledala na iskustva francuskih impresionistai lirske forme stila liberti, uspela da stvori sopstvenu autonomiju znakova vođenih tipično italijanskom inspiracijom. Posebno atraktivno je platno „Igračica” (1913) koje priziva senzualnu orijentalnu atmosferu, kao i crteži sa putovanja u Konstantinopolj. Otkrivamo da su Olgu naročito zanimali priroda i životinje (prelepi lavovi predstavljeni na dva keramička tanjira), ali i romantika elegantnih ženskih figura.
Snežana Simić
[objavljeno: 07/03/2010]
