Izvor: Politika, 19.Nov.2012, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od Moravije do Bukovskog
Za kontroverzni film „I oni pozivaju leto” Paolo Franki osvojio nagradu za najbolju režiju, a Izabela Ferari za najbolju žensku ulogu
Rim – Nije prvi put da projekciju filma reditelja Paola Frankija (Bergamo, 1969), italijanski filmski novinari prate bučnim povicima negodovanja i nepristojnim dobacivanjem, a da se sve, pošto Franki osvoji kakvu nagradu na međunarodnom festivalu, završi povicima odobravanja i tapšanjem po ramenu.
Tako se dogodilo i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na upravo završenom 7. Rim festivalu, na kojem je prema odluci žirija kojem je predsedavao američki reditelj Džef Nikols, Paolu Frankiju za film „I oni pozivaju leto” pripala nagrada za najbolju režiju, a glumici Izabeli Ferari (partnerki Žan-Mark Baru koji igra glavnu rolu) nagrada za najbolju žensku ulogu.
Negativan odnos prema ovom nezavisnom autoru koji je daleko od italijanskog „mejnstrima” i industrije spektakla, počeo je još posle njegovog debija sa filmom „Gledalac” 2004. godine, koji je nagrađen na prvom Tribeka festivalu i bio nominovan za nacionalne filmske „oskare” – nagrade Donatelo. Pamti se još nastup Frankija na Venecijanskom festivalu 2007. godine sa filmom „Pali heroji”, kada je reditelj zbog neukusnih komentara italijanske filmske novinare nazvao neznalicama i praznoglavcima, opčinjenim samo spektaklom i televizijskim sadržajima. Početno negativni, a posle osvojene nagrade ekstremno euforični, odnos prema ovom autoru „gajio” se i u Rimu povodom filma o neobičnoj, nekonzumiranoj ljubavi između četrdesetogodišnjaka – Dina (Bar) i Ane (Izabela Ferari), u kojem se reditelj ne libi eksplicitnih scena seksa glavnog, mentalno opsesivnog junaka, u svetu prostitutki i svinger-barova.
Gde ste pronašli ideju za ovaj film, iz ličnog života i iskustva, bilo je pitanje kojim je započet Frankijev razgovor za „Politiku”.
– Naravno da ne iz ličnog iskustva već iz iskustava psihijatara koji su o tome pisali u stručnim časopisima i magazinima čiji su me slučajevi potakli da napišem ovu priču, koja ipak nije toliko patološka kakvih slučajeva ima u stvarnom životu – odgovara Franki dodajući da u njegovoj filmskoj priči ima i refleksija na novele Alberta Moravije, naročito na roman „Ja i on”.
Na konstataciju da se u njegovom filmu pored uticaja Moravije može prepoznati i glas Bukovskog, Franki odgovara potvrdno i dodaje:
– Pre svega imao sam u vidu film Marka Fererija, koji je prema kratkoj priči Bukovskog snimio film „Priče o običnom ludilu” u kojem je lik pisca tumačio Ben Gazara. Taj film je imao veoma sofisticirani, ali i bukvalan dijalog koji je bio inspirativan i za konverzaciju koju lik Dina u mom filmu vodi sa prostitutkom.
Da li se krajnje neuobičajen odnos Dina i Ane može objasniti kao ljubav, pitam reditelja, a on pojašnjava zašto je ovde reč o takozvanoj nekonzumiranoj ljubavi.
– Dino voli Anu, on idealizuje svoju ženu, ali se strašno boji da je ne izgubi i da je ne razočara, što ga parališe da vodi ljubav sa njom i nagoni na „pražnjenje” seksualnosti svugde van zajedničkog doma. Zagonetka ovog čoveka je njegova zarobljenost u onome što je Sartr nazivao stanjem „nesrećne svesti”.
Paolo Franki još kaže da je u njegovom filmu glavni stožer opsesivnost i komponente opsesivnog i iracionalnog ponašanja glavnog junaka. „Ponavljanje istih rečenica, istih reči, često je kod opsesivnih osoba, baš kao i ponavljanje istih gestova ili kretnji. Ponavljanje istih scena, reči kao naznaka mentalne opsesije ili pojačanja drame, prisutni su i u filmovima francuskog ’novog talasa’, ali i Antonionija”, dodaje ovaj reditelj izražavajući ogromnu zahvalnost svojim glumcima, Baru i Ferarijevoj, koji su u njega i njegovu viziju imali veliko poverenje, glumački se prepuštajući ovom „škakljivom” filmu bezrezervno i do kraja...
----------------------------------------------
„Zlatni Marko Aurelije” za Larija Klarka
Glavnu festivalsku nagradu u Rimu – „Zlatnog Marka Aurelija” za najbolji film, osvojio je „Devojka iz Marfe” („Marfa Girl”), „perjanice” američkog nezavisnog filma, kontroverznog i provokativnog reditelja Larija Klarka (na fotografiji), u čijim su filmovima, pa i u ovom novom, centralne ličnosti pripadnici delikventske američke omladine.
Osim Klarka, Frankija i Ferarijeve, nagrade u Rimu osvojili su još i: Klaudio Đovanezi (specijalna nagrada za film „Ali ima plave oči”), Žeremi Elkaim (glavna muška uloga u filmu „Ruka u ruci”), Marilin Fonten (najbolja debitantska uloga u filmu „Tvoje dete”), Noa Hapster i M. Ficerman-Blu (najbolji scenario filma „Motelski život” braće Polski)...
Dubravka Lakić
objavljeno: 20.11.2012.
