Izvor: Blic, 29.Jan.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klizav put do art marketa
Akcijom otkupa umetničkih dela uvedenom 2003. godine Beograd nastoji da nadoknadi prazninu u popunjavanju kolekcija naših muzeja. Od tada do 2006. preko konkursa (jedinog ovakvog u zemlji) otkupljeno je 260 dela za 38 miliona dinara. Za 2007. godinu od 251 umetnika prijavljenog na konkurs sa 732 dela, komisija je izabrala 83 dela 55 autora, na šta je potrošeno 15 miliona i 250.000 dinara. Najviše (milion i 40.000 dinara) plaćen je „Jugomuzej" Mrđana Bajića, koji je Srbiju predstavljao >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na dva bijenala, u Sao Paulu i Veneciji.
Upravo završenu izložba otkupljenih dela u „Magacinu" videlo je 1.400 posetilaca, a katalog sa reprodukcijama dela i cenama je planuo. Dokaz da javnost želi da vidi i šta je kupljeno i koliko vredi. Komisiju su činili Vesna Lakićević-Pavićević (ULUPUDS), Marina Martić (MSU), Saša Janjić („Remont"), Nikola Šuica (FLU) i Danijela Purešević (RTS). Dela su otkupljivana po dva osnova: preko konkursa i na zahtev institucija kulture. Da sve bude transparentno, organizovana je i tribina. Senku na transparentnost baca samo jedan detalj: ni ponuđenih, ni otkupljenih dela, sa cenama, nema na sajtu. Za komisiju je to irelevantno. Za eventualne kupce sigurno nije.
Izložena otkupljena dela kazuju da se komisija rukovodila načelima struke. Pitanje struke koje, međutim, uprkos dobro zamišljenoj akciji ostaje otvoreno, glasi: da li se putem konkursa tržište umetnina izvlači iz sive zone? Jer, cene dela, kod nas, zavise od slučaja do slučaja. Može li ih država stabilizovati? Ima li na našem kakvom-takvom tržištu umetnina ikoga osim države ko bi, npr. za kapitalan rad Raše Todosijevića „Hvala Raši Todosijeviću, zahvalna Srbija", izdvojio 520.000 dinara, kao i za „Elkepop: Collision Drive" Uroša Đurića, za rad Marije Dragojlović „Srebrno ogledalo" 499.200, ili za „Seobu", lentikular Čedomira Vasića 312.000 dinara. Umetnici su skeptični.
- Osnovni kriterijumi su bili: u kojim se kolekcijama dela već nalaze i na kojim su izložbama bila - kaže Saša Janjić. - Tri glasa su bila minimum da o otkupu nečijeg rada uopšte razgovaramo.
Ovo se, naravno, odnosilo na umetnike koji su se na konkurs sami javili. Oko onih drugih, za čija dela su interesovanje pokazale ustanove, dileme nije bilo. - Nije je bilo ni za dela autora koja su nam sugerisala privatna lica. Kustose smo doslovno pitali: da li neki autor zavređuje da se nađe u kolekciji muzeja - objašnjava Vesna Lakićević-Pavićević.
Na prvi pogled, posao je odrađen bez ikakvog rizika.
- Svakako da je izbor rada Raše Todosijevića bez rizika, ali otkupili smo i dela autora koji su na početku karijere - obrazlaže Janjić.
Institucija konkursa pokazala se demokratičnom. Svako je imao pravo da ponudi tri rada.
- Na sličan način rade i komisije u Francuskoj. Jedino što su u Francuskoj posrednici pri kupovini galerije, jer se preko njih formira tržište.
Kako je tržište kod nas nedefinisano, jer relevantnih državnih galerija koje ga formiraju nema (privatne galerije i kompanije su posebna priča) - cene umetničkih dela nameće budžet, a određuju ih umetnici sami. Za umetnike, poput Bajića i Đurića, koji uveliko rade sa dilerima, cena je poznata i oni je se pridržavaju znajući kako se ne samo gradi već i čuva karijera. Za svoje cene mlađi umetnici tek treba da se izbore. Ovogodišnji otkup ovako je izgledao: umetnici su sami predlagali cenu koju su potom članovi komisije modifikovali da bi ih uklopili u budžet. Neznatno, ali ipak u dogovoru s umetnicima kojima je, u krajnjoj liniji, svima stalo da im delo uđe u muzej. Međutim, zabeležen je i slučaj podizanja cene.
- Vladan Radovanović je bio preskroman - čuli smo od Nikole Šuice, a od Mrđana Bajića poređenje: „Najveća cena koja je na ovom otkupu postignuta je iznos dve plate urednika javnog servisa RTS".
Šta je kome pripalo
Pored kapitalnog Bajićevog dela za MSU su nabavljeni radovi Ivana Grubanova, Milana Aleksića i Zdravka Joksimovića. Muzeju primenjene umetnosti namenjena su npr. dela Miodraga - Bate Kneževića, Tatjane Dejanović i Eme Varge. Muzej grada Beograda dobiće 34 dela (N. Božovića, S. Vicković, A. Adamović, M. Milunovića, V. Tokin, A. Viđen, U. Đurića, B. Đurđević, Č. Vasića, M. Dragojlović, S. Trajkovića, R. Todosijevića, V. Radovanovića, N. Paripovića, Z. Pavlovića...). U Centar „Sava" odlaze radovi Slobodanke Stupar i Dejana Kaluđerovića, u Dom omladine Smiljane Vuković, u KCB Jelene Trpković, Martina Erdeša i Gabrijela Glida, u CK Sopot rad Dragana Zdravkovića, dok će kancelarije grada Beograda krasiti dela H. Rajković, D. Fulgosi, T. Knežević, Z. J. Dobrotina i A. Bećirija, a Dečji kulturni centar slika Saše Stojanovića.
Otkupi za depoe
- Prvi put sam se javio na konkurs. Srećom sačuvao sam ovog svog „kapitalca" - bio je preveliki da ga neko nosi kući - napominje Uroš Đurić i pita se gde će ga Muzej grada izložiti kad nema galeriju, iako postoji 105 godina i poseduje impresivnu zbirku.
Većina dela biće odložena u depoe, dok će npr. Bajić svoj „Jugomuzej" predati MSU kad se adaptira.
