Izvor: Glas javnosti, 16.Jun.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klasična muzika je još tabu tema
Goran Dime, tenor koji je Beograd osvojio izvođenjem napolitanskih pesama, pevač je o kome se kod nas sve više govori i čija je karijera u usponu, bolje funkcioniše u svetu nego u našoj sredini. Dime će u sredu 18. juna održati solistički koncert u Beogradskoj filharmoniji (20 sati). Malo je poznato da je Dime svoje muzičko školovanje počeo u Toskani kod maestra Gaetana Bardinija, a prekosutra će, godinu dana od svog poslednjeg nastupa u prestonici, za beogradsku publiku izvesti neobičan >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << repertoar - pesme Frančeska Paola Tostija, a za klavirom će ga pratiti Ivan Jovanović.
Godinu dana je prošlo od vašeg poslednjeg koncerta u Filharmoniji.
- Ovoga puta se domaćoj publici predstavljam sa potpuno novim programom, a odlučio sam se za čuvenog italijanskog kompozitora Paola Frančeska Tostija, koji spada u red najpopularnijih, najpoznatijih i najizvođenijih kompozitora koji su pisali solo pesme. NJegove pesme sastavni su deo repertoara svakog ozbiljnog tenora. Primera radi, Bočeli je pevao četiri njegove pesme, Kareras dve ili tri... Dakle, opredelio sam se za kompozitora koji nije pisao opere, ali koji je ostavio najdublji trag u istoriji italijanske klasične muzike. Ostavio ih je više od 350 na italijanskom, francuskom, engleskom i napolitanskom. Ovoga puta ću pevati samo one na italijanskom i to je jedan sasvim novi program koji nameravam da sledeće godine pevam i u NJujorku, Torontu i Montrealu. Ali ću pre Kanade i Amerike ovde napraviti desetak koncerata u svim većim centrima, makar humanitarne, jer hoću da u svakom gradu u kome budem u mogućnosti da organizujem koncert, dvesta ljudi dođe i uživa u muzici Tostija onako kako ja uživam.
CENA UMETNOSTI
- Prošle godine sam išao na festival u jedno malo francusko mesto, nešto poput Sopota ili Baba, sačekali su me odlični uslovi, „stenvej“ klavir u dvorištu opatije iz IDž veka, pet tehničara, ekipa Bi-Bi-Sija, koja je napravila reportažu sa mnom. Zašto? Zato što se tamo zaista poštuje klasična muzika. Ovde ljudi još nemaju svest o tome da je doživljavaju kao sastavni deo života, samo što je to nešto elegantnije, nešto što pripada uzvišenijoj formi. Ako se trudimo da budemo po mnogim pitanjima elegantniji, kvalitetniji, po uzoru na zapadnu civilizaciju, nadam se da ćemo i u ovoj oblasti probiti taj led.
I KLASIKA I POP
- Iako naše tržište to ne prati previše, svaki poznati komercijalni tenor u svetu ima paralelno i karijeru u pop i klasičnoj muzici. Siguran sam da kod nas postoji tržište koje će to sa zadovoljstvom da sluša. Verujem da će se ova pesma dopasti i onima koji slušaju klasičnu muziku, a opet oni koji me prepoznaju sa prošlog festivala u toj malo estradnijoj varijanti poželeće, možda, da dođu na moj koncert klasične muzike, jer Dime peva Tostija ili Pučinija...
Tenori se kod nas retko opredeljuju za jednog kompozitora.
- Da, zanimljivo je to ako se ima u vidu da je Tosti često izvođen na koncertima, a tako retko dobija „svoj“ koncert. Meni se ovo nekako namestilo. Najpre sam dobio disk velikog kanadskog tenora koji peva Tostija. Onda mi je profesor Olivera Jovanović, koja je moja dugogodišnja učiteljica, podarila note Tostija, rekavši: „Možda će ti zatrebati, ovo je divna muzika“. Da bih onda čuo CD Karerasa i špansko-italijanske pevačice Barbare Fritoli, na kome je bilo i njegovih pesama, i shvatio da je Tosti i moj izbor za sledeći koncert. Odlučio sam se za to punog srca zato što je to nešto što mene iskreno angažuje i u muzičkom smislu, a tu su i neke emocije koje tražim i želim da pružim publici. Mislim da sam odabrao dobro i da je to moj fah i moja muzika i da te pesme kao da su pisane za moj glas.
U Beogradu jednom godišnje održite koncert, a tokom godine obiđete mnoge festivale?
- LJudi koji se bave organizacijom koncerata kao po uhodanim pravilima iz nekog socijalističkog vremena nisu tržišno orijentisani, a mi u Srbiji nemamo ozbiljne privatne agencije koje rade klasičnu muziku. Sve je u povoju, stidljivo i funkcioniše, pionirski. Moram da priznam da u Beogradu imam redovne nastupe samo zato što je to moja dobra volja i želja da se prikažem ovoj publici, zato se na kartama vidi da je organizator koncerta, uz zahvalnost Tasovcu i Beogradskoj filharmoniji, Goran Dime. Dakle, ne samo što pripremim koncert i otpevam ga i odradim sve što je vezano za moj pevački deo, nego uradim i dobar deo posla koji nije moj, da bi sve to dobilo neke prizvuke internacionalnih merila. Siguran sam da u ovoj zemlji postoji publika koja to voli i želi da sluša, međutim, kod nas je još uvek klasična muzika, opersko pevanje, pa čak i tenori, koji su poslednjih 15 godina povezali pop muziku sa klasičnom - tabu tema. Borim se svim silama da razbijem tu barijeru jer u muzici, kao i u svakoj umetnosti, osnovna stvar je emocija. Nadam se da ću svojom komercijalnom bojom glasa uspeti da ispopularišem i približim klasičnu muziku nekim ljudima koji je nisu doživljavali na pravi način.
