Izvor: Blic, 29.Jun.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Baktrijsko zlato
Baktrijsko zlato
Svet bi uskoro mogao da baci pogled na legendarno baktrijsko zlato iz Avganistana, pošto su uveliko započele pripreme za izložbu tačno 20. 600 komada koji čine najznačajnije antičko blago ove zemlje.
Iako konačni datumi i lokacije tek treba da se utanače, već se zna da se SAD, Japan, Francuska, Nemačka i Grčka nalaze među zemljama zainteresovanim da ugoste u svojim muzejima ovu umetničku zbirku staru preko dve hiljade godina koja je pravim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << čudom ostala netaknuta, uprkos godinama ratova i smenama u državnom vrhu.
Godinama se mislilo da je zlato ukradeno, izgubljeno ili pretopljeno, a istinu o njegovom postojanju verno je čuvala nekolicina radnika u takođe uništenom Narodnom muzeju iz Kabula. Danas, ono što je poznato pod imenom baktrijsko zlato – 20.600 komada zlatnog nakita, pogrebnih ornamenata i ličnih stvari pronađenih u 2.000 godina starim pogrebnim humkama – izneto je na svetlost dana iz svog skrovišta, u potpunosti očuvano. Zlato je otkrio tim sovjetsko-avganistanskih arheologa u zimu 1978-9. godine, svega neoliko meseci pre invazije sovjetske vojske na zemlju.
Pogrebni predmeti od zlata, među kojima se nalazi mnoštvo novčića, ogrlica, pojaseva, prstenja, čak i sandala, potiču sa mesta lokalnom stanovništvu poznatog pod nazivom Tela Tapa (Zlatni nasip), u blizini severnog grada Šibergana (izmedu Hindukuš planine i reke Amu Darje). Tu je, pre dva milenijuma, bio centar Baktrijskog carstva, koje se prostiralo od grada Balka (drevne Baktre), preko severnog Avganistana. Godine 329. pre n.e. njega je osvojio Aleksandar Veliki, ali je on stotinak godina kasnije ponovo napadnut od strane nomadskih plemena iz sibirskih i kineskih stepa, koji su 135. pre n.e. osnovali moćnu dinastiju Kušana. Baktrijsko zlato predstavlja mešavinu grčke, baktrijske i nomadske umetnosti toga vremena. Naročito je zanimljiva kušanska verzija boginje Afrodite ukrašena tirkizom, kalcedonom i drugim dragim kamenjem. M. K.
