Izvor: Večernje novosti, 01.Dec.2012, 23:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kruševac: Pariski šik za Čarapanke

KRUŠEVLjANKE s kraja 19. i početkom 20. veka nisu odolele evropskoj modi - nosile su šešire iz Pariza, ali na jedan originalan način. Ovo pokazuje istraživanje kustosa Zorice Simić, autorke izložbe originalnih šešira starih Kruševljanki. Etnološka zbirka Narodnog muzeja čuva kolekciju od 21 modnog ukrasa koje su delimično "pobedili" orijentalne uticaje i seosku odeću. - Promene u odevanju su se odrazile i na privredni i društveni život: otvaraju se ili šire trgovinske radnje >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << koje nabavljaju i prodaju nove materijale ili gotovu odeću, povećava se broj krojačkih radinioca, a tu su i prve šeširdžije i modistkinje, berbersko-frizerske radnje, prvi časopisi - navodi Zorica Simić. - Poznata trgovina je bila "Luvr" Milutina M. Uroševića na kojoj je još pisalo i "Mode salon". Izložba "Damski šeširi" otkriva i šešire i kape, koji su uglavnom pripadali poznatim kruševačkim porodicama Budimović, Dunjić i Minić. Iako su šeširi bili izuzetno popularni, samo su najbogatije Kruševljanke mogle da ih kupe. Imućnije dame mogle su sebi da priušte tri do osam šešira godišnje. MODISTKINjE PRVA Srpkinja koja je završila Akademiju mode u Parizu bila je Ana Petrović, 1921. godine otvorila je salon šešira u Šafarikovoj ulici u Beogradu. U Novom Sadu je prva mašamoda od zanata, koja izrađuje slamene šešire po bečkom ukusu bila Persida Milošević. I Kruševac je imao svoju modistkinju - Milenu Galik, čija se radnja nalazila u Glavnoj ulici, preko puta današnjeg pozorišta. - U Kruševcu su se žene trgovaca oblačile po "nemecki" - svedoče Nadežda Marić (90) i Desanka Mitić (92), obe iz Kruševca. - Nosile su haljine "reforme" sa zakopčavanjem do struka, a kosu su češljale u punđe i nosile šešire. Šeširi i kape koji su se našli na izložbi zajedno sa porodičnim fotografijama i isečcima iz modnih žurnala neposredno pokazuju da je ukras na glavi o toj glavi dosta govorio: životno doba, bračni i društveni materijalni status, etničku i konfesionalnu pripadnost. Dekorativni elementi (boja, oblik, ukrasi) govorili su o materijalnom bogatstvu i estetskim kriterijumima. Kape i šeširi su izrađivani od različitih materijala: slame, svile, čipke, platna, krimera, a dekorisani su perjem, trakama, od somota i ripsa, cvećem od raznih materijala. - Oslobađanjem Srbije od turske vlasti dolazi do većeg prodora evropske mode, pa se više trguje odevnim predmetima, otvaraju se krojačke radionice, frizerski saloni, škole pod uticajem žurnala sa zapada, iz Pariza, Beča, Budimpešte - kaže Zorica Simić. - Krajem 19. veka, šeširi su mali, imaju veo i dekorativni venac, dok im se početkom 20. veka obod povećava da bi se početkom treće decenije opet smanjio. Izložba pokazuje i kako su žene te šešire nosile, ali i kako se moda uvek vraća.
Pogledaj vesti o: Pariz

Nastavak na Večernje novosti...