Izvor: Politika, 02.Feb.2014, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čudesni blagoslov za filmovano pozorište
Film „Krotka“ Dragana Blagojevića, prema motivima proze Dostojevskog, nastao u produkciji episkopa kruševačkog Davida
Gledam „Krotku“, film nastao prema motivima proze i istoimene pripovetke Dostojevskog, ali ne onaj sa potpisima Aleksandra Borisova ili Robera Bresona niti je to ona animirana verzija Petra Dumala. Ukoliko me sećanje i filmska dokumentacija ne varaju, ovo pred mojim očima je četvrta verzija „Krotke“. Srpska, kruševačka. Dvočasovni, crno-beli >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << artistički film kruševačkog scenariste, pozorišnog i filmskog glumca i reditelja Dragana Blagojevića, nekadašnjeg diplomca glume, a nešto kasnije i režije (u klasi S. Gerasimova) na VGIK-u, nadaleko čuvenoj moskovskoj filmskoj školi.
U nastanak Blagojevićeve „Krotke“, tamo daleko od glavne, čitaj – beogradske filmske struje, scene i diktata, kao da je svevišnji umešao prste. Niskobudžetni, zapravo gotovo nebudžetski, po mnogo čemu neobični i neuobičajeni film, koji se po formi može nazvati i eksperimentalnim, a po jeziku i svojevrsnim „filmskim esperantom“ –jer čudesna je to mešavina scenskog igrokaza, klasičnog pozorišta i televizijsko-filmskog izraza, snimljen je u amfiteatru crkve Lazarica.
Možda je za film „Krotka“ zaista najbolje reći da je to „filmovano pozorište“, kako ga je nazvao njegov producent – episkop kruševački dr David (Perović). Ne, nemojte se čuditi, episkop kruševački je vlasnik mnogih znanja. Osim filoloških i bogoslovskih, još i filmskih, jer studirao je on svojevremeno i na beogradskoj Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju (1972-1976), sarađivao u nastanku mnogih dokumentarnih filmova i televizijskih serijala, a suosnivač je i scenarista filmskog studija Naos, pri Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu,gde je i profesor. Uz njegov blagoslov i svesrdnu pomoć amfiteatar Lazarice postao je poprište filma „Krotka“.
Minimalna scenografija i kostimografija, maksimalna psiho-gest gluma većinom glumaca-naturščika: Anastasije Blagojević Novaković, Lidije Užarević,Vide Moskovljević, Isidore Toković, Nikole Cuckića, Stefana Dekija Markovića, Mirka Stevanovića, Stefana Matića i Blagojevićeva, scenaristički izazovno sročena kompilacija tekstova Fjodora Dostojevskog.
S jedne strane Krotka koja dobrovoljno skače u smrt i njen ženski princip okružen uslovima da samo bog zna kako se oni mogu podneti. S druge Zelenaš, taj sitni i mali čovek bez duše što ubija svaku slobodu zarad sticanja. Zajedno su na filmskoj, „prljavoj“ fotografiji s mini-DV formata i mobilnih telefona i , kako mi reče autor, sa sličnih svetlopisa koji svojom neizražajnošću utiču na psihološko stanje junaka i odslikavaju prostor te duhovne, crne rupe koju je stvorio „čovek ideja pun, a srca praznog“.
Tu čudesnu filmsku sliku, prati i zvuk kao izražajno sredstvo, zapis kišnih kapi i s druge strane grom, te će se Blagojevićev junak snagom pokajanja iščupati izsna u snu,i drugih zamki tame. I Krotka će kod Blagojevića oživeti. Rakurs je izmenjen, pogled je iz njene duše, njena patnja nas projavljuje, a po Blagojeviću i Zelenaš pokazuje kreativnost spoznavši veličinu njenog mučeničkog podviga. Duhovna vertikala unutar filma je snažna. Uočljiva je unutrašnja uzajamnost filmskih tvoraca i aktera, koja ih je uvela u tkivo nove dimenzije. Cilj Dragana Blagojevića je i da gledaoca ubaci u tu novu dimenziju-osećaj i u tome uspeva...
I tako, uz božju volju, uz crkvu koja živi i razume, uz pomoć prijatelja, mnoga odricanja i sate i sate kolektivnog rada (za montažu filma pomoć su pružile i lokalne televizije TV Plus i RTK), u Kruševcu, danas industrijskoj ruševini, dogodilo se čudo. Dogodila se umetnost. Dostojevski-tajna i autorski film od dva sata. Blagojević bi sada rekao da vertikala radi.
Premijera „Krotke“ bila je, u prvoj polovini januara, u bioskopu „Kruševac“. Da je sreće i malo napora, pa da Srbija u svojim gradovima ima i po koji art-bioskop, filmu „Krotka“ bi tamo bilo pravo mesto. Dok se i to čudo ne desi, Blagojevićev film će putovati. Za početak, na čuveni filmski festival pravoslavnih zemalja – „Zlatni vitez“ u Moskvi, na kojem je ovaj kruševački autor i do sada osvajao nagrade.
Dubravka Lakić
objavljeno: 03.02.2014.
Pogledaj vesti o: Kruševac
.jpg)
