Izvor: VOA, 11.Dec.2023, 17:36
Zašto Kosovo i EU nisu teme u predizbornoj kampanji u Srbiji?
BEOGRAD — Iako su Kosovo i Evropska unija dve možda i najvažnije teme u Srbiji tokom poslednjih godina, pa i decenija, moglo bi se reći da nijedna od njih nije bila popularna tokom ove predizborne kampanje. Na tim temama vlast se ne može dobiti, ali deluje da bi pogrešno korišćenje ove dve teme moglo da donese ozbiljnu političku štetu strankama koje se spremaju za predstojeće izbore. Kosovo, kako kaže stručnjak za politički marketing Igor Avžner, u ovoj kampanji nije “srce Srbije”. “U ovoj kampanji je Kosovo krompir. I to za poziciju i birače koji su poziciono orijentisani, odnosno SNS i SPS-a – to je vruć krompir. A za birače i opozicione stranke, one levo orijentisane, to je hladan krompir. Znači, pozicija to ne želi da koristi jer na tome može mnogo da izgubi, a opozcija na tome ne može mnogo da dobije”, kaže Avžner u razgovoru za Glas Amerike i dodaje da pre razgovora o tim velikim državnim temama i problemima treba videti “od čega se živi i čime napuniti stomake”. Uz podsećanje da Srbije poslednje dve godine nije napravila nijedan korak napred na evropskom putu, Aleksandar Ivković, istraživač Centra savremene politike, kaže da će sprovođenje Ohridskog sporazuma postati formalni uslov za dalji napredak Srbije u evropskim integracijama. Posmatrano iz tog ugla, kaže Ivković, prilično je jasno zašto nikome nije u interesu da previše ulazi u detalje u vezi sa pitanjem Kosova u tekućoj predizbornoj kampanji. “Oni koji se zalažu za ispunjavanje nemačko-francuskog sporazuma, kojih inače nema previše na političkoj sceni Srbije – njima to ne ide u prilog, jer je to prosto nepopularno. Prosto je zbog javnog mnenja u Srbiji vrlo nepopularno da se bilo kakvi ustupci prave prema Kosovu, pa kad ih predsednik Vučić pravi – on to radi manje-više u tajnosti, manje-više mediji na koje vlast ima uticaj se ne fokusiraju na te ustupke, nego se oni sprovode skoro pa ispod žita”, kaže Ivković za Glas Amerike. Sa druge strane, oni koji su za odbacivanje francusko-nemačkog plana ne idu mnogo dalje od poruka da je Kosovo deo Srbije i da tu nema šta da se pregovara. “Oni koji se protive tome – to je popularno reći da se protive ustupcima u dijalogu, ali kada ih pitaju šta je onda naredni korak – to je opet prosto nepopularno raspravljati o scenariju mogućih posledica ukoliko Srbija odustane od normalizacije odnosa sa Kosovom. I zato bih rekao da ni vlast, ni ova kolona “Srbija protiv nasilja” ne žele previše da se fokusiraju na temu Kosova, a oni koji se fokusiraju, a to je desna opozicija – fokusiraju se samo do te granice da će odbaciti francusko-nemački plan, ali šta se onda posle dešava, opet se ne fokusiraju na to”, ističe Ivković. Istovremeno, on ističe da je pozicija onih koji se zalažu za to da Srbija treba da prizna Kosovo dodatno oslabljena u poslednjih desetak godina. “Ranije su postojale partije poput LDP-a koje su mogle da imaju tu politiku i da osvoje 5-6 odsto glasova. Sad je to nezamislivo, sada je zbog toga kako se o toj temi priča u medijima, priča u javnosti, nezamislivo da neko sa tom politikom uopšte pređe cenzus”. Istovremeno, ni tema pristupanja Evropskoj uniji i pregovora sa Briselom nije nešto na čemu se mogu dobiti izbori, zbog čega se i o ovoj temi stranke u Srbiji ne izjašnjavaju previše. “Evropska unija se ne pominje iz prostog razloga što je i to sekundarna tema, koja je na mnogo dužem štapu. Mi smo videli kakvo je ponašanje i EU i prema Vučiću i prema ovoj vlasti – oni očekuju da se ispune određeni uslovi koji će morati da se ispune, tako da jednostavno to zaista nije tema. Da li ćemo ići u EU ili nećemo ići u EU – prvo moramo da vidimo da li ćemo i kako preživeti ovo. A nakon toga su sva druga pitanja”, kaže Igor Avžner i ističe da je sadašnja kampanja više kampanja podsticanja ljudi da izađu na izbore, kao i da su ideologije i politička opredeljenja potpuno zanemarane. “Ideološke podele u ovako socijalno-ekonomski-kulturološki i na svaki drugi način podeljenom društvu, dok se to ne dovede u neku normalu, potpuno su bespredmetne. Znači mi moramo prvo da uradimo neki, kako kažu 'hard reset', da se društvo vrati ne neku normalu da bi uopšte moglo da se priča o nekim ideološkim podelama i politici kao takvoj. Mi živimo u zemlji u kojoj već 12 godina ne postoji dijalog”, naglašava Avžner i najveći deo krivice za odsustvo dijaloga prebacuje na vladajući stranku. Prema mišljenju Aleksandra Ivkovića, dva su razloga za izbegavanje pominjanja evropske priče u tekućoj kampanji. Prvi je zamor materijala od teme koja u javnosti figurira više od 20 godina. “I sada je nemoguće politički poentirati na toj temi i ako neko kaže – evo sa našom vladom će Srbija što brže ući u EU, javnost ne veruje da je to moguće, jer su se razočarali toliko puta kada obećavani neki datumi i obećavana mogućnost bržeg ulaska Srbije u EU. Prosto to više nije kredibilna poruka”, kaže Ivković i ističe da je problem i u tome što je EU postala u javnosti isključivo povezana sa Kosovom i pominje se samo kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine. “EU se ne pominje više kada je reč o ispunjavanju kriterijuma u vezi sa vladavinom prava, ekonomijom, sa borbom protiv korupcije, ekološkim standardima i svim onim zbog čega većina ljudi koji podržavaju EU i članstvo Srbije u EU zapravo želi da tamo uđe – zbog boljeg životnog standarda i zbog boljeg državnog uređenja. Te teme su potpuno marginalizovane iz javnosti i kada god se pominje EU ona se pominje u kontekstu toga da nas pristiska da sprovede normalizacija odnosa sa Kosovom, a to je opet nepopularna tema u javnosti”, kaže Ivković.
.jpg)
