Izvor: Southeast European Times, 20.Jan.2012, 22:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Uspon male privrede na Kosovu

Nove reforme vlade za privatne firme motivišu mlade kosovske preduzetnike.

20/01/2012

Muhamet Brajšori za Southeast European Times iz Prištine – 20.1.2012.

Jil Rugova i njegovi poslovni partneri gaje velike nade da će njihov biznis sa brzom hranom procvetati na Kosovu, uz pomoć reformi koje država sprovodi kako bi se izborila sa najvećom stopom nezaposlenosti u Evropi.

Njihova firma Ćitetari anonim pakuje domaću hranu u obliku brze hrane >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << pod vrcavim nazivima kao što su „Sendvič Čak Noris“. Kompaniji je dobro krenulo u startu, ali Rugova i njegovi partneri planiraju da traže pomoć od države kako bi pomogli da se firma proširi i prosperira.

„Mnogi smatraju da je na Kosovu teško otvoriti firmu, ali mi ne mislimo tako. Po našem iskustvu, na Kosovu je lako smisliti nove ideje i otvoriti firmu, jer postoji otvorenost za nove stvari i promene“, kaže Rugova za SETimes.

Iako ideja možda zaista ima, resursi su ograničeni. Stopa nezaposlenosti je 43 odsto. Kosovo ima i najmlađu radnu snagu u regionu, prosečne starosti 26 godina.

Vlasti se nadaju da će novim programima obezbediti više prilika za poslovanje privrednicima, preko Ministarstva trgovine i industrije (MTI). Na desetine potencijalnih preduzetnika učestvovalo je na sajmu zapošljavanja prošlog meseca, a oko 400 studenata prisustvovalo je mesečnom pripravničkom programu u organizaciji vlade, kaže za SETimes Arta Istrefi, savetnik ministra MTI.

„Neke od tih reformi su do sada pojednostavile postupak otvaranja firmi i ukinuli registraciju firme za početnike u biznisu“, kaže Istrefi. „Obavezna opštinska dozvola za rad ima kraći rok za registraciju firme od tri dana, što se može uraditi u 22 registraciona centra, na jednom šalteru u svim opštinama. Te i druge reforme imaju za cilj da pomognu u otvaranju firmi na Kosovu.“

Istrefi kaže da država nudi finansijsku i stručnu pomoć malim i srednjim preduzećima.

„Neke od prednosti koje omogućava agencija za pomoć su finansiranje izrade biznis planova do 10 hiljada evra, organizovanje obuke preko Programa vaučera za obuku, kompenzacija i finansiranje novih ideja, administrativna podrška novim firmama i drugi. Pored tih koristi, strategija agencije, usvojena prošlog jula, pokušava da promoviše preduzetništvo i podršku originalnim firmama“, kaže Istrefi.

Valon Čerkezi iz Obilića kaže da je na Kosovu teško naći posao ili započeti biznis. Iako ima diplomu iz računarskog inženjeringa, nije mogao da nađe posao i na kraju je uzeo pomoć od roditelja i jedne organizacije kako bi pokrenuo malu računarsku firmu.

„Posle diplomiranja bilo mi je teško da pronađem posao pa sam pomislio da bi bilo najbolje da otvorim sopstvenu firmu. Iako mi je početni kapital bio mali, uspeo sam da napravim imidž svojoj firmi i sada radim zajedno sa još četiri informatičara na popravci računara. Nudimo svoje usluge i institucijama i privatnim licima“, kaže Čerkezi za SETimes.

I bivši dizajner Rugova nada se da će uspeti. Upoznao je partnere na univerzitetu, gde su dve godine planirali da otvore firmu. Dobili su ideju kada su videli da brza hrana nije zapakovana i da se ne prodaje u prodavnicama, pa su pomislili da bi to bio inovativan način da se služi hrana.

„Naši planovi za budućnost su da proširimo asortiman i plasiramo proizvode na tržište, ali i da promovišemo naše brendove. Ne samo putem klasičnog marketinga, već razmišljamo i o pomaganju omladinskih projekata, mladih talenata, ali i promociji našeg brenda i kompanije“, kaže Rugova.

On objašnjava da njegovi poslovni partneri i on žele da stvore novi brend brze hrane na Kosovu, između ostalog i sendvič sa sudžukom, paradajzom i sirom kome su nadenuli ime po američkoj filmskoj zvezdi.

„Prvo bismo plasirali sendvič Čak Noris, jer svi znaju ko je Čak Noris, a zatim i da smislimo druga zanimljiva imena“, kaže Rugova.

Njegovi prijatelji i oni nisu se prijavili za državnu pomoć, već su tri partnera otvorila firmu sopstvenim novcem. U budućnosti, međutim, planiraju da se prijave za dobijanje pomoći, jer je tržište prihvatilo njihov proizvod i potrebna su im dodatna sredstva da bi zadovoljili tražnju.

„Naša osnovna ideja je da stvorimo nešto novo i prihvatljivo kupcima. Želimo da naši proizvodi budu prihvaćeni. Mislili smo da napravimo svoje proizvode isključivo sa kosovskim proizvodima, ali nemaju svi lokalni proizvodi kvalitet koji bi zadovoljio naše kupce“, kaže Rugova.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Southeast European Times...