Izvor: Radio 021, 14.Dec.2018, 11:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kosovska priča o vojsci uznemiruje susede

Posalnici kosovske vlade danas glasaju o uspostavljanju vojske. Srbiji se to ne dopada.

ReutersDanas razgovori o uspostavljanju vojske Kosova

Ako je Kosovo i dalje posvećeno evroatlanstkom putu, proteklih nedelja je drastično skrenulo sa njega.

Prvo je uvelo stopostotne mere na uvoz robe iz Srbije. Sada poslanici treba da glasaju za uspostavljanje vojske.

Obe ove mere su suprotne upozorenjima, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << pretnjama i molbama iz Evropske unije i NATO-a.

Danas će se glasati o uspostavljanju profesionalne vojske Kosova sa 4.000 vojnika.

Otkako su se srpske snage povukle, ovu teritoriju od 1999. godine štiti 4.000 trupa Kfora.

Premijerka Srbije Ana Brnabić je toliko besna zbog glasanja, da je čak govorila o vojnom odgovoru. Predsednik Srbije je tražio podršku Rusije i Kine.

ReutersSrpski političari besni zbog glasanja

Srbija uspostavljanje vojske pod kontrolom Prištine smatra pretnjom srpskoj manjini od oko 120.000 ljudi.

Trampim školu i vizu za Kosovo Kosovo bez članstva u Interpolu Kosovo: Opet politika ispred privrede

Šta je pošlo naopako?

Stvari su se znatno promenile u odnosu na period od pre tri meseca.

Srbija i Kosovo već šest godina vode pregovore o teritoriji posredstvom Brisela.

Ovakvo prkošenje predstavlja otklon od ranije ustanovljenog statusa Kosova, koje je viđeno kao omiljeni projekat zapadnih sila.

Kosovo je domaćin najveće civilne misije Evropske unije, kao i Kfora. Takođe dobija ogromnu međunarodnu pomoć.

Tako da bi se moglo reći da je Kosovo zabolo nož u leđa silama koje su ga štitile gotovo dve decenije, kada je premijer Ramuš Haradinaj optužio šeficu spoljne politike EU Federiku Mogerini da je „ugušila" pregovore između Beograda i Prištine.

„Ona je transformisala dijalog o normalizaciji odnosa u dijalog o teritorijama, što je našem regionu nanelo štetu", rekao je on.

Njegova ljutnja manje je posledica zamene teritorija, čemu se Haradinaj žestoko suprotstavio, a više odgovor na ponovljene propuste EU u vezi sa jednostranim nametanjem kosovskih poreza na uvoz srpske i bosanske robe.

„Ovo je definitivno suprotstavlja duhu i poruci saradnje u regionu", kazala je Mogerini u ponedeljak.

„Očekivala sam da vlada Kosova poništi ovu odluku. Ali sam i dalje uverena da dve strane mogu plodno da nastave dijalog."

Ostali su manje optimistični.

Da li će Kosovo imati šanse da se predomisli?

„Zabrinutiji sam za odnose između Srbije i Kosova nego što sam bio ikada ranije", kaže Džejms Ker Linsi, specijalista za Balkan na Londonskoj školi ekonomije.

„Dijalog nije bio dobar već nekoliko godina, ali je postojala izvesna ravnoteža. Sada je drugačije i veoma je teško videti kuda priča ide dalje."

Odluka Kosova da pretvori svoje lako naoružane bezbednosne snage u vojsku učinila je stvari samo gorom.

EPANa Kosovu živi oko 120.000 Srba

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg nazvao je svoje planove neuslovnim i upozorio na „ozbiljne posledice za buduće evroatlantske integracije Kosova".

Jedna svetla tačka za Prištinu jeste to što su SAD, možda predvidljivo suprotno Briselu i NATO-u, podržale formiranje vojske.

Zašto bez obzira na sve formira vojsku?

U Prištini postoji znatna frustracija zbog toga što EU nije dozvolila građanima Kosova da bez viza putuju u zemlje Šengenske zone.

Deset godina nakon jednostranog proglašenja nejednakosti od Srbije, Kosovu i dalje nedostaju mnogi znaci državnosti. Prelazak sa bezbednosnih snaga u vojsku bi, u najmanju ruku, donelo izvesno zadovoljstvo.

Ali Džejms Ker Linsi veruje da će se to pokazati kontraproduktivnim za Kosovo.

„Ovo nije način da radite sa EU. Ne počinju se stvari izazivanjem i suprotstavljanjem", upozorava on.

On veruje da je „zaštićeno postojanje", uz desetogodišnju podršku EU i SAD, Kosovo ostavilo dezorijentisanim. Sada kada je počela nova faza sa EU, primenjuju se nova pravila.

Dugoročno, čini se nezamislivim da će Kosovo okrenuti leđa Briselu. Ali, mu makar u ovom trenutku, nudi hladno prijateljstvo.

Deset godina nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo više od 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 116 zemalja, a Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjene nacije.

Autor: BBC News na srpskom

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.

Nastavak na Radio 021...