Izvor: Vesti-online.com, 24.Okt.2018, 00:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hajka do poslednjeg Srbina!

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je izjavio da bi ulazak Kosova u Interpol doveo do podizanja najmanje 5.000 novih interpol poternica protiv Srba, učesnika oružanih sukoba u ovoj pokrajini 1998. i 1999. godine.

- Ti ljudi neće znati da li mogu da putuju i stvaraće se tenzije na dnevnom nivou i dodatni sukobi - kazao je tom prilikom Aleksandar Vučić.

General Momir Stojanović, nekadašnji direktor Vojno-bezbednosne agencije, i sam na jednoj od optužnica >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << sudova sa Kosova, a za "Vesti" je ocenio da bi posledice članstva Kosova u Interpol bile "nezamislive i katastrofalne"!

- Reč je o perfidnoj politici koju su vlasti u Prištini osmislile i sprovode je u dogovoru sa Zapadom. Jer, ulaskom Kosova u Interpol stvorio bi se dodatni pritisak na Srbiju, a s druge strane Kosovo i Metohija bi ostali etnički čisti, jer već sada je na optužnicama veliki broj Srba. Perfidno se radi na način da je reč o najviđenijim Srbima, jer se na taj način šalje jasna poruka običnom narodu da će proći još gore - izričit je Stojanović.

Ovaj stručnjak objašnjava da je strategija vlasti u Prištini da po svaku cenu obezbede ne samo etnički čistu državu, već i priznanje u UN.

- Prvi cilj se postiže činjenicom da se bukvalno svakodnevno i najmanji opštinski sudovi utrkuju u štancovanju novih optužnica protiv Srba. Istovremeno, kada su shvatili da ne mogu direktno do stolice u Ujedinjenim nacijama, Albanci su pribegli strategiji "približavanje mic po mic" tako što se učlanjuju u sve druge, manje međunarodne organizacije od Uneska i Oebsa, pa sada do Interpola. To po svaku cenu treba sprečiti - ističe Stojanović.

Komentarišući broj od 5.000 potencijalnih interpolovih poternica, general Stojanović kaže da bi ta cifra mogla biti i mnogo veća.

- Mediji ne prenose da se bukvalno svakodnevno predočavaju nove optužnice. Samo u mojoj Đakovici, koja je brojala 3.000 stanovnika, već je optuženo oko 200 Srba, a situacija nije ništa bolja ni u drugim sredinama.

I za Savu Štrpca, direktora Veritasa, strategija Albanaca sa Kosova da postanu punopravni članovi Interpola znači da će se u ovoj pokrajini odigrati identičan scenario viđen u Hrvatskoj.

- Suština tog scenarija je veštačko održavanje postignute demografske ravnoteže, odnosno pokušaj da se prognani po svaku cenu ne vrate u svoja mesta. Upravo veliki broj optužnica i interpolovih poternica je doprineo malom povratku Krajišnika, pa je demografska slika Hrvatske već veštački promenjena, jer ni danas, 23 godine od kraja rata, ne samo što nema ozbiljnijeg povratka Srba, već se oni i dalje hapse i privode.

Hrvatska se godinama hvali podatkom da godišnje ima oko 3.600 procesuiranih za ratne zločine. Ali, taj podatak je sam po sebi apsurd, jer ta brojka bi s brojnim sudskim procesima morala da se smanjuje, a to se ne dešava zato što se godišnje otvori između 100 i 200 novih istraga ili optužnica. Nemam dileme da će se istovetan scenario odvijati i na Kosovu - zaključuje Savo Štrbac.

Savo Štrbac upozorava da se na Kosovu i Metohiji događa aposlutno isto što i u Hrvatskoj, a to je da su svi Srbi, učesnici rata, zapravo potencijalni zločinci.

- To je u Hrvatskoj bilo dovedeno do apsurda da je 1996. godine u raznim fazama postupka bilo čak 21.500 Srba. Onda je, nakon oštre intervencije Zapada i uz tekst koji je doslovce pisan u američkoj ambasadi u Zagrebu, donet Zakon o amnestiji po kojoj su oslobođeni svi "učesnici u pobuni". Najveći broj Srba koji su i sada na optužnicama, prilikom ponovljenih postupaka se oslobađa uz prekvalifikaciju krivičnog dela iz ratnog zločina u oružanu pobunu - naglašava sagovornik "Vesti".

Direktor Veritasa navodi da u slučaju da Kosovo postane član Interpola, a veliki broj Srba dođe na međunarodne poternice, Srbija ima mogućnost da uradi isto ono što su uradile Bosna i Hercegovina i Hrvatska kada je reč o srpskim interpolovim poternicama.

- Interpol se ne bavi istragom, pravnim ili činjeničnim utemeljenjem svake od optužnica, već ih samo prosleđuje svim svojim članicama i to je sve. Prvo BiH, a zatim i Hrvatska, počele su praksu protivljenja distribuciji tih poternica kada je reč o njenim državljanima. To je na kraju i usvojeno na nekoj od Skupština Interpola. Nažalost, Srbija nikada nije koristila tu mogućnost - kaže Štrbac.

Nastavak na Vesti-online.com...