Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 04.Jun.2015, 13:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đurić: Nastaviti pravnu pomoć raseljenima
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić istakao je danas da Priština ne podstiče povratak raseljenih lica i izrazio nadu da će stupanjem na funkciju srpskih sudija i povratkom uzurpirane i uništene imovine biti stvoreni uslovi za masovniji povratak, a šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport smatra da je svaka uspešna pomoć interno raseljenima korak ka normalizaciji odnosa..
Đurić je, na okruglom stolu povodom završetka projekta "Podrška >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << sprovođenju strategija za interno raseljena lica, izbeglice i povratnike - pravna pomoć", kazao da se radi o projektu koji se završava posle dve i po godine, koji je finansiran iz pretpristupnih fondova EU, a u okviru kojeg je pružena pravna pomoć u 5.587 predmeta, od kojih je do kraja zatvoreno 1.856, a i dalje otvoreno 3.731.
S tim u vezi je ocenio da je bitno da se ovaj projekat dalje finansira, kako bi se pomoglo raseljenim licima sa Kosova i Metohije, pošto je njihovih bilo 90 odsto predmeta kojima se bavio projekat.
Uništeno više od 34.000 stambenih objekata, opstruira se povratak, legalizuje uzurpacija imovine
Prema njegovim rečima, interno raseljenim licima je pre svega pružana pravna pomoć u predmetima za nadoknadu uništene ili protivpravno uzurpirane imovine, ali i neisplaćenih nadoknada za rad u preduzećima na Kosovu i Metohiji.
"Broj predmeta koji su zahvaljujući donaciji EU uzeti u rad i broj ljudi kojima je pružena pravna pomoć je ogroman i možemo biti zadovoljni. Međutim, veoma mali broj interno raseljenih lica pred kosovskim pravosuđem je našao lek i pravdu", konstatovao je Đurić.
On je istakao da su interno raseljena lica sa Kosova i Metohije prijavila da je potpuno uništeno više od 34.000 stambenih objekata, te da nisu uspeli da ostvare sistem kompenzacije, dodajući da se na Kosovu nastavlja nekažnjeno uništavanje imovine i sprečava povratak, te čak paralegalnim postupcima opstruira povratak i legalizuje uzurpacija imovine.
Iskustvo u Bosni i Hercegovini, prema njegovim rečima, pokazuje da uz dobru volju i prilježniji odnos međunarodne zajednice problemi raseljenih lica mogu biti rešeni.
Međunarodna zajednica, kako je podvukao Đurić, ne sme dozvoliti da se dozvoli nesmetano odvija proces legalizacije otete imovine, i raseljeni teraju da se integrišu u centralnoj Srbiji.
On je naglasio da će Srbija biti saveznik međunarodnoj zajednici i institucija samouprave u Prištini, od kojih očekuje veliki angažman u narednom periodu, za uspostavljanje multikulturalnosti, tolerancije i inkluzije na Kosovu i Metohiji.
EU pomogla u rešavanju više od 2.400 predmeta
Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport ukazao je da je EU sa 2,3 miliona evra finansirala ovaj projekat kako bi pomogla u rešavanju problema izbeglih i raseljenih lica u pružanju besplatne pravne pomoći.
"Važno je reći da EU nudi besplatnu pravnu pomoć izbeglim i interno raseljenim od 2008. godine. Ovo je već četvrti projekat zaredom koji sprovodimo. Ukupna vrednost donacija u toj oblasti premašuje šest miliona evra", naglasio je on.
Devenport je istakao da je pomoć pravnika, koji se angažuju preko projekta, da raseljenim pružaju pomoć u rešavanju njihovih imovinsko-pravnih poslova i zastupanjem pred sudovima, značajna, jer su tim licima često potrebna finansijska sredstva za put na Kosovo i angažovanje pravnog zastupnika.
Pravni tim, kako je konstatovao, uspešno je vodio slučajeve pred svim sudovima na Kosovu, te je samo tokom ovog projekta rešeno više od 1.800 predmeta.
Ako se saberu svi predmeti od 2008. EU je pomogla u rešavanju, kako je dodao, više od 2.400.
"Pomaganje ljudima da reše imovinsko pravne sporove znači da im pomažemo da zatvore iza sebe bolno poglavlje u svom životu koje je predugo trajalo. Kada povrate svoju imovinu mogu da odluče da li će se ponovo tu nastaniti ili prodati te nekretnine. Ali barem jedna važan deo njihovih problema je rešen. Svesni smo da postoji još velika potreba za ovakvom pomoći jer je 3.572 nerešenih predmeta", ukazao je Devenport dodajući da je EU rešila da finansira još jedna ovakav projekat čija realizacija treba da počne u drugoj polovini ove godine.
EU je glavni partner Srbije i od 2000. donirala je 88 miliona evra za projekte pružanja pomoći u različite oblasti pomoći izbeglim i raseljenim licima, te izgradila više od 1.500 kuća i stanova, pomogla u zatvaranju stotina kolektivnih centara i sarađuje sa srpskim vlastima u zatvaranju preostalih 11 kolektivnih centara.
"Svako interno raseljeno lice koje pomognemo tako što mu vratimo imovinu, krov nad glavom predstavlja korak ka normalizaciji odnosa. EU je posvećena tome da podrži ovaj proces kako u Briselu, tako i na terenu, pružajući konkretnu pomoć onima koji spadaju u najugroženiju grupu u stanovništvu", podvukao je Devenport.
Raseljeni i dalje "ni na nebu, ni na zemlji, i na teret državi Srbiji"
Komesar za izbeglice i migracije Srbije Vladimir Cucić ukazao je da je od juna pre 16 godina sa Kosova u centralnu Srbiju došlo 210.000 ljudi, navodeći kao podatak da od 42.000 Srba, koliko je živelo u Prištini nekada, danas ima svega 26, u Prizrenu 20-tak, a u Peći, Uroševcu, Đakovici i Vučitrnu nema nijednog povratnika.
"Ovo je najskuplji i najneuspešniji povratak na svetu po broju nikada dovršenih sudskih postupaka, po broju uzurpirane imovine, i napada", ocenio je on.
Prema njegovim rečima, Srbija je dala sve od sebe da normalizuju odnose sa Prištinom i u tome je načinila bolne ustupke, koji su trebalo da imaju za cilj bolji život za sve građana Kosova i Metohije.
Međutim kašnjenje efekta, kako je dodao, ne odgovara nikome drugom nego onome koji je prava tih građana uzurpirao, pošto Priština koči ono što je odavno dogovoreno.
S tim u vezi je rekao da je, danas kada se Priština sprema da potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, poslednji trenutak da se definiše poštovanje prava.
Jedna od korisnika pravne pomoći Dragana Jovanović, koja je 1999. izbegla iz Prištine, opisala je svoj slučaj, i navela da je uz pravnu pomoć EU uspela da dobije pravo pred sudskim instancama, ali da ni nakon presude ista nije sprovedena.
"Prema odlukama mogu da kažem da je pravda pobedila, ali smo mi smo i dalje ni na nebu ni na zemlji i na teret državi Srbiji", zaključila je ona.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija, Evropska Unija
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
.jpg)
