Izvor: Politika, 18.Jan.2012, 13:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Barikade i blokade
Građanska neposlušnost Srba i Albanaca na Kosovu, povodom protivljenja sporazumima u Briselu, razlikuju se po uticaju na vlade i odnosu vlasti prema njihovim protestima
Vlade u Beogradu i Prištini suočavaju se sa građanskom neposlušnošću svog stanovništva na Kosovu i Metohiji, koje je nezadovoljno politikom koju vode njihovi izabrani predstavnici.
Sličnosti su sadržane u protivljenju stanovništva konkretnim sporazumima o kojima se predstavnici njihovih vlada >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dogovaraju u Briselu, kao i „nacionalnijom politikom” koju pobunjeni građani zastupaju, a razlike se ogledaju u snazi uticaja i reakciji vlada na tu neposlušnost.
Posle inicijalnog problema sa slanjem prištinskih carinika na administrativne prelaze, Srbi sa severa su barikade održali do današnjeg dana uprkos brojnim pozivima državnih zvaničnika da ih uklone. Danas one predstavljaju sredstvo pritiska da se Kosovo podeli i da sever ostane van domašaja prištinskih institucija.
S druge strane, „Samoopredeljenje” i nacionalistička „Crveno-crna alijansa” pokušavaju da spreče takvu nameru Srba sa severa na ekstremniji način nego što to čini vlada u Prištini i da ubrzaju konstituisanje albanske države.
Među sličnostima se ubraja i dvosmislena uloga vlada u protestima svojih neposlušnih građana. Profesor međunarodnih odnosa na FPN Predrag Simić podseća da, iako Beograd zvanično ne stoji iza barikada, „ipak smo letos gledali šefa pregovaračkog tima Borislava Stefanovića, ministra Gorana Bogdanovića i ostale funkcionere kako prelaze preko prelaza ali idu i kroz šumu. Zato, zapad i dan-danas smatra da Beograd stoji iza tih barikada”.
A u Prištini je kosovski premijer Hašim Tači, kome je cilj takođe da integriše sever Kosova, ipak, procenio da mu je bolje da sam interveniše protiv nasilnih demonstracija pokreta „Samoopredeljenje”.
„Kako bi izbegao kritike, kojima je zbog prvobitne podrške barikadama bio izložen Beograd, što je bio razlog da se 9. decembra odloži odluka o kandidaturi Srbije, Tači nije čekao da reaguje Kfor nego je reagovao oštro i sam poslao kosovsku policiju na ’Samoopredeljenje’, iako njihov lider Aljbin Kurti radi ono što Tači sanja”, kaže Simić.
Akcija srpske žandarmerije, koja je 8. decembra prošle godine, deset dana posle poziva predsednika Srbije Borisa Tadića da se barikade uklone, to učinila u Rudnici, na strani administrativne granice prema centralnoj Srbiji, otvara pitanje da li bi vlada u Beogradu postupila možda slično kao i Tačijeva da joj to međunarodni ugovori dozvoljavaju.
Na pitanje da li je nedostupnost severa Kosova jedini razlog zašto Beograd nije reagovao na isti način, Simić odgovara da formalno jeste „jer to nije teritorija na koju Beograd može da pošalje svoje policajce i vojnike, iako u krajnjoj liniji Rezolucija 1244 predviđa da bi Beograd to čak i mogao da uradi”.
Pošto su oba oblika građanske neposlušnosti usmerena protiv pregovora i sporazuma koji su dogovoreni, postavlja se pitanje kako ovi protesti utiču na dijalog u Briselu.
Državni sekretar u Ministarstvu za KiM Oliver Ivanović smatra da direktnog uticaja nema, ali da indirektan svakako postoji, i to više na vladu u Prištini, nego na ovu u Beogradu.
„Mnogo je veći kratkoročni uticaj ’Samoopredeljenja’ na vladu u Prištini, jer vrši pritisak da radikalizuje stavove u pregovorima u Briselu, a suštinski se bori za vlast. Uticaj barikada na srpskoj strani je dugoročniji, jer se narušavaju odnosi između kosovskih Srba i vlade, a posledice će se osećati u periodu koji je pred nama. Barikade su jedino naterale vladu da prizna da na brzinu ne može da reši taj problem, s obzirom na to da ne može da koristi sva sredstva koja vlade u takvim situacijama koriste”, smatra Ivanović.
Razlike između dvaju građanskih protesta potiču i od toga što ni pozicije dveju vlada nisu iste. Ivanović objašnjava da je Tačijeva vlada mnogo nestabilnija i da zavisi samo od nekoliko glasova. U vladajućoj koaliciji Tači ima četiri poslanika koje kontroliše frakcija koju čine komandanti OVK, a koji su na diskretan način podržali „Samoopredeljenje” u poslednjim događajima.
Simić smatra da je trenutno vlada u Prištini u nešto lakšoj situaciji nego vlada u Beogradu: „Jedan od razloga je što je vlada u Prištini nedavno došla na vlast, a vlada u Beogradu ima problem što najdalje do početka maja ide na izbore, tako da njihov pregovarački položaj nije baš sasvim ravnopravan”.
Kako stvari stoje, pritisak nezadovoljnih kosovskih građana će biti nastavljen, pošto su Srbi sa severa Kosova odlučili da polovinom februara održe referendum o prihvatanju prištinskih institucija, a „Samoopredeljenje” je najavilo održavanje novog protesta 22. januara, koji će, prema rečima jednog od vođa, biti otkazan „samo ukoliko kosovska vlada tokom ove nedelje krene sa sprovođenjem potpunih recipročnih trgovinskih mera prema Srbiji”.
B. Mitrinović
objavljeno: 18.01.2012.
