Izvor: Večernje novosti, 18.Avg.2019, 13:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Arno Gujon: Prištini smeta istina, zato mi ne daju na Kosovo
Problem im je što Zapadu uvek govorim o situaciji u srpskim enklavama, kaže francuski humanista. Od 2005. smo organizovali 44 konvoja humanitarne pomoći za Srbe na KiM OD STALNOG DOPISNIKA - PARIZ USKORO se navrašava godinu dana otkako su mi privremene prištinske vlasti 10. septembra lane zabranile ulazak na Kosovo i Metohiju. Jedva sam, zato, čekao >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << da sa srpskim mališanima sa Kosova, njih četrdeset troje, odem na odmor u Tivat, kako bih ponovo osetio kosovsku atmosferu. Ovako, u inervjuu za "Novosti", govori francuski humanista Arno Gujon (33), koji je put Crnogorskog primorja ovih dana posredstvom organizacije "Solidarnost za Kosovo", odveo mališane da prvi put vide more: - Nedostajali su mi ti susreti, da razgovaramo, da ih pitam kako im je, kako su im porodice, da pričamo o profesorima ili deci koju zajedno poznajemo, da ih gledam kako prvi put uživaju u slobodi. Osmu godinu zaredom organizujemo ovakvo letovanje. * Da li ste danas saznali zbog čega vam je zabranjen ulazak na Kosovo? - Trebalo je tada da zajedno sa vladikom Teodosijem u Novom Brdu otvorim farmu za tov živine. Kada sam na administrativnoj liniji predao ličnu kartu, naredili su mi da izađem iz automobila, a onda me uhapsili. Pretresli su me, a potom su me ispitivali specijalni agenti koji su došli iz Prištine. Pretili su mi da će na sve načine diskreditovati mene i moju porodicu. Tada su mi saopštili da mi je ubuduće zabranjen ulazak. Nažalost, nisam dobio objašnjenje zbog čega. Na zabrani to ne piše, što je, zaista, neshvatljivo. Žalio sam se, a moju žalbu su u Prištini odbili bez obrazloženja. Takođe sam ih i tužio, upravnom sudu Kosova, a ta tužba je verovatno i dalje u nekoj fioci, jer to traje već deset meseci. Sve, nažalost, ide preko njih, sve je u njihovim rukama. * Zašto vam, po vašem mišljenju, brane ulazak? - "Solidarnost za Kosovo" je izrasla u veliku i ozbiljnu organizaciju, koja konkretno deluje na terenu i pomaže ljudima da opstanu na svom ognjištu, da ne odu sa rodne zemlje i Kosmeta. Drugi razlog je taj što im verovatno smeta to što na Zapadu, pre svega u Francuskoj, govorimo o humanitarnoj situaciji u srpskim enklavama i što ukazujemo na kršenje ljudskih prava Srba i ostalih manjina na KiM.PROČITAJTE JOŠ - Gujon: Zabranjen mi je ulazak na KiM na neodređeno * Vi se, pritom, ne bavite politikom? - U svakoj izjavi, kako na francuskom, tako i na srpskom jeziku, veoma smo odmereni. Ukazujemo na kršenje ljudskih prava, ne mešajući se u politiku. Ne govorimo uopšte o vlastima u Prištini, a još manje o albanskom narodu. Samo pričamo o tome šta doživljavaju i preživljavaju ljudi koji žive u enklavama. Očigledno je da im čak i to smeta i da to ne mogu da podnesu.OD ČANjA DO KRFA - DECU biramo po socijalnim kriterijumima u saradnji sa Eparhijom raško-prizrenskom, koja ide od sela do sela i pravi spisak za put na more. Prvu godinu smo bili u Herceg Novom, posle toga smo dva puta išli u Čanj, dok smo 2015. bili na Krfu povodom stogodišnjice prelaska preko Albanije srpske vojske i civila, da bismo taj važan događaj obeležili na taj način. Od 2016. smo svakog leta u Tivtu - kaže Gujon. * Kakva je, na osnovu vašeg iskustva i informacija, trenutna situacija u enklavama? - Ljudi ne samo što nemaju sredstava za život, već ni osnovnu slobodu kretanja i govora na srpskom jeziku u mnogim mestima. Moj prijatelj iz Francuske, koji kao volonter pravi dnevnik putovanja, razgovarao je sa decom. Pitao je jednu devojčicu šta joj se sviđa na moru, a ona mu je odgovorila da su ljudi koje ne poznaje dobri prema njoj, dok je tamo, gde živi, uglavnom psuju kroz otvorene prozore automobila. To sve objašnjava. * Znate li kada će vas ponovo pustiti na Kosovo? - Kada se to bude dogodilo, to će biti znak da su tenzije splasle. Trenutno to nije tako. Sve je, zapravo, išlo progresivno. Počelo je zabranom ulaska, onda su učinjeni neki drugi postupci, uveli su takse, a zaoštrila se i retorika. * Da li vas je ohrabrio nedavni govor francuskog predsednika Emanuela Makrona na srpskom jeziku? - Veoma je važno to što je predsednik Makron došao u Srbiju, kao prvi francuski predsednik posle 18 godina. To je veliki znak otopljavanja odnosa. Nadam se da će ubuduće predsednici Francuske češće dolaziti u Srbiju. Mnogo se trudio da nauči svoj govor na srpskom, da bi pokazao poštovanje prema srpskom narodu, koji je tradicionalno veoma blizak Francuzima, na šta mi ukazujemo već 15 godina. * Mislite li da će ova poseta nešto da promeni kada je u pitanju Kosovo? - Nadam se da će taj dolazak, kao i nedavni članci koji su objavljeni u francuskim medijima, za koje sam i ja dao intervju, pomoći da državni vrh Francuske bolje razume srpsku poziciju i srpski pogled u odnosu na ono što se dešava na Balkanu, a pogotovo na Kosovu i Metohiji. Prethodnih 20 godina se, nažalost, uglavnom čula samo jedna strana.Foto Z. Jovanović * Izuzetno dobro govorite srpski jezik, vodeći računa o sintaksi, tečnom izražavanju, korišćenju sinonima i izbegavanju tuđica. Kako vam je to pošlo za rukom? - Srpski učim više od deset godina. Počeo sam 2007, posle mog trećeg odlaska na KiM, jer sam želeo da razumem narod koji tamo živi, ne samo mlade koji govore engleski ili francuski, ali koji ne odražavaju narod u celini, već decu i starije ljude. Počeo sam sa "asimil metodom", a nekoliko godina sam napredovao čitajući knjige i pričajući s ljudima na KiM, do trenutka kada sam se preselio u Beograd 2012. Od tada je kontakt s jezikom bio svakodnevni. * U međuvremenu ste dobili srpsko državljanstvo? - Uručio mi ga je 2015. godine ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, na osnovu zasluga. Posvetio sam svoj život Srbima na KiM i srpsko-francuskim odnosima i ta dva državljanstva predstavljaju za mene izuzetan simbol.PROČITAJTE JOŠ - Arno Gujon za "Novosti": Albanci su me ispitivali šta pričam o njima; Ne daju da pomažemo Srbima! * Koliko ste pomoći do sada odneli? - Od 2005. godine, organizovali smo 44 konvoja humanitarne pomoći, čemu treba dodati i desetine projekata koje organizujemo u saradnji s Eparhijom raško-prizrenskom u oblasti poljoprivrede i stočarstva, školstva i zdravstva. Ukupna vrednost ove pomoći prelazi pet i po miliona evra. * Ko vas finansira? - Dvanaest hiljada uglavnom malih donatora. Oni su simbol tog francusko-srpskog prijateljstva, koje je uvek postojalo u jednom delu francuskog naroda. Više od 95 odsto donatora su Francuzi. BOGATI STVARAJU KATASTROFE * ŽIVIMO u svetu sa sve više ratova, migranata i humanitarnih katastrofa, gde institucije poput vaše naročito dolaze do izražaja. - Nažalost, svet je na globalnom nivou sve bogatiji i napredniji, a s druge strane, koliko god to paradoksalno zvučalo, ima sve više katastrofa i problema. Humanitarne organizacije nikada nisu bile potrebnije nego sada. Važno je da postoji solidarnost među ljudima. Svedoci smo da, kada u Francuskoj budu objavljeni članci u novinama o tome da se nešto humanitarno neprihvatljivo i nedopustivo dešava na KiM, usred Evrope, u Srbiji, odmah dođe do porasta broja poziva, mejlova, pisama, donacija. To pokazuje da ljudi žele da se uključe da bi uticali na to stanje.
Nastavak na Večernje novosti...
.jpg)
