Izvor: Politika, 02.Maj.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaštita okoline poskupljuje elektrane
Ugradnja opreme za smanjenje emisije zagađivača povećava cenu elektrane 25 odsto, poskupljuje održavanje i smanjuje njenu efikasnost. – U EU se trguje emisijama štetnih materija
Srbija je pred konačnom odlukom da započne izgradnju novih „fabrika struje" – dve termoelektrane „Kolubara B” i „Nikola Tesla 3”. Interes investitora je veliki, tvrde u Elektroprivredi Srbije, tako >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da nema sumnje da će se naći kapital za izgradnju ovih postrojenja. S obzirom da u Srbiji skoro tri decenije nije izgrađen nijedan novi energetski objekat, kao i zbog novih međunarodnih ekoloških standarda, EPS bi kao investitor dve termoelektrane morao posebno da povede računa o zaštiti čovekove okoline.
– Treba imati u vidu da sagorevanje uglja emituje veliku količinu štetnih materija, pa će i termoelektrane morati da budu projektovane tako da emisija tih materija bude minimalna ili eliminisana – kaže za „Politiku” konsultant za elektrane Zoran Dicić, koji je karijeru započeo u „Energoprojektu”, na izgradnji Termoelektrane „Kosovo 2”, a kao menadžer radio je u firmama Brown Boveri, General Electric, Ebasco i New York Power Authority (NYPA).
Iz iskustva u izgradnji termoenergetskih postrojenja, izbor tehnologija je vrlo važan izavisi od sastava uglja, primenjivih standarda, lokacije elektrana i udaljenosti od velikih gradova.
– Pre nego što ove elektrane počnu da se grade u Srbiji, trebalo bi reći da ugradnja opreme za smanjenje emisije štetnih materija povećava cenu elektrane 25 odsto, poskupljuje njeno održavanje i smanjuje njenu efikasnost – kaže Dicić.
Prilikom sagorevanja uglja emituju se štetnematerije poznate kao PM2.5, ugljen-dioksid, oksidi azota, sumpor-dioksid, kao i teški metali (živa, olovo i kadmijum) u gasovima, pepelu i šljaci.
– Procena Evropske unije je da zbog PM2.5 oko 350.000ljudi prevremenoumre u zemljama-članicama Unije. On se smatra i jednim od najopasnijih zagađivača vazduha. Najznačajniji izvori PM2.5 su gasovi dizel-motora, mazut, industrijski procesi i emisija iz termoelektrana, pepeo od sagorevanja uglja ili prašina koju vetar nosi sa deponije pepela. Oksidi azota nastaju zbog visoke temperature sagorevanja.U kombinaciji sa organskim isparenjem, pod uticajem sunca, formiraju smog. Oksidi azota,ugljen-dioksidi atmosferske padavine formiraju „kiselu kišu". Deponije pepela i šljake mogu da zatruju podzemne vode i ugroze snabdevanje pijaćom vodom – objašnjava Dicić.
Termičko „zagađenje” u termoelektranama nastaje kao posledica hlađenja kondenzatora. Od 60 do 65 odsto toplote proizvedene u termoelektrani odlazi uokolinu. Ukoliko se reke koriste kao izvor rashladne vode, to ima negativan uticaj na sav živi svet u vodi.
Dicić kaže da se u svetu puno pažnje poklanjasmanjivanju ili potpunom otklanjanju ovih negativnihefekata i mnoge regionalne, nacionalne i lokalne agencije donele su brojne preporuke, standarde i zakone za zaštitu okoline. Uvedene su dozvoljene količine emisije za kritične zagađivače u industriji i energetici. Samo u EU postoji više od 10.000 propisa za verifikaciju.
– Važno je spomenuti da je onima koji emituju manještetnih materija od dozvoljenog omogućeno da razliku prodaju na tržištu i za to postoji sistem za trgovinu emisijama. Bez obzira na međunarodne obaveze, Srbija je obavezna da zaštiti svoje stanovništvo. Termoelektrane moraju da se projektuju tako da smanje ili potpuno eliminišu emisiju zagađivača – kaže Dicić.
Ovaj stručnjak navodi da tehnologijakoja se sada ugrađuje u termoelektrane u svetu omogućava smanjenje ili eliminisanje 99 odsto pepela iz gasova elektrane, 96 odsto ugljen-dioksida, okside azota može dasmanji ispod 10 ppm (delova na milion).
Za odstranjivanje pepela iz gasova upotrebljava se kombinacija nekoliko tehnologija – centrifugalni separatori, elektrostatički otprašivači i filteri u formi finih sita.
Postoji nekoliko tehnika za otklanjanje sumporana bazi upotrebe kreča i drugih alkalnih reagensa koji redukuju sumpor-dioksid na neutralne materijale (gips). Uklanjanje oksida azota bazirano je na raznim tehnikama sagorevanja i ubrizgavanju amonijaka u prisustvu katalizatora, što kao krajnji produkt daje elementarni azot i vodu.
– Naravno da sve ovo košta, ali je vredno kad je u pitanju očuvanje životne sredine i zdravlja. Ovo je mala cena, ako se uzmu u obzir neizmerne negativne posledice na život ljudi koji su izloženi zagađenju – kaže Dicić.
M. Brkić
[objavljeno: 03/05/2009]
