Izvor: Večernje novosti, 31.Maj.2014, 01:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zabrežje: Razumeju oni sve, kao ljudi

ODVEZIVAO sam ih tri puta. Plakao i govorio im, kao ljudima: Hajde, spasavajte se, kad ja ne mogu da vas spasem... Tri puta su se sami izbavljali. I, sad se ja pitam: šta je to što nas je sačuvalo? Mene, da za njima ne umrem, i njih da žive? Rajko Ružičić, Zabrežje kod Obrenovca, raširio ruke. Čini se da bi zagrlio, odjednom, sve svoje bogatstvo. Devet rasnih krava. Četvoro teladi. Sedmoro junadi. Ko da ih sve prebroji? Tu je i beli lipicaner, Soko, koga je donedavno uprezao u čeze i >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << s njim paradirao. Od centra grada do Save, od Save do Kolubare. Laganim kasom, koji je čitavim putem pratio jedan ljupki crni pulino, tako da nije bilo nikog ko se nije radovao ovoj slici života i gotovo opipljivoj ljubavi domaćina, ovdašnjeg, iskonskog seljaka Rajka Ružičića, koji ne pamti kuću bez mleka i mirisa rumenog hleba. Sve je to Rajko upamtio, ali ovakve poplave - nije. - I nisam - kaže Rajko. - Svaka je bila do kolena. Ova poslednja, udarila je ludački. Do grla. Gotovo je, mislio sam, podavi se moje blago. A, nije bilo gotovo. Sačuvalo se. Samo se sačuvalo. I, kad sam video da se vraćaju, opet sam zaplakao... Hajde, Sokole, da te vide... Hajde, Simka... Diž’ se Milka, lutke moje, ne dremajte. Najgore je prošlo. To, najgore, umalo da ovog domaćina ostavi bez ičega. Priča nam o prvoj noći bujice. - Koji sat pre, riču krave. Soko udario u njisku, meni nekakav pritisak u grudima. Ne sluti na dobro, velim sebi. Krenem u štalu, otud, kulja voda. Šta ću, odvežem krave, pustim telad, konja. Oči im, ovolike. Ja da crknem. Ne znate vi.. seljaku je krava - život. KAKVE SU, KAO LAĐE Ove simentalke uvezao sam iz Beča, pre dve godine - govori nam Rajko Ružičić, pokazujući na svoje četiri krave. - Vidite, kakve su, kao lađe. Dao sam za njih 4.300 evra. Ali, ne izdvajam ih od ostalih. A sada bih i za ovih pet, da mi ih neko uzme, platio isto toliko. Poplavljeno seno. Žito. Oboreni kazani za prihvat mleka. Zaljuljani čardaci. - Na put, na put da ih isteramo, vičem Draganu Vukmiroviću. On mi pomaže na imanju. Krave izlaze. Konj đipa, izvija vrat. Spušta se i podiže u susret talasima. Tada mi se učinilo da će on preživeti. Barem on. A telad ostala u štalama. - Ovoga sam našao, samo mu glava viri iznad vode - govori Dragan Vukmirović. - Skočio sam. A vidite, sad, kakva je to lepota. Rajko Ružičić preseca priču. - I Dragan voli stoku. Tu smo se našli. Moj Dragan! Izbegao za „Oluje“ iz Like, Korenica. Nema posla. Pomaže mi na imanju... De, Dragane, ne ustručavaj se, čist je obraz i kad je posao u štali. Čist obraz nijedno blato ne može da ukalja. Ispred, pašnjaci pod vodom. Više od dvadeset hektara ima Rajko Ružičić. Ostalo mu od pradede. Vazda su Ružičići iz Obrenovca bili vezani za zemlju i stoku. Otac Rajkov, Radovan, govorio je sinu: njive su kao roditelji. Ako napustiš njivu, kao da su napustio roditelja. Tako Rajko govori i sinu. - Kad je udarila ova nevolja, kažem mu, kažem snaji, ženi: idite vi. Ja ostajem, pa kako bude. I, nekako su otišli. Sad imaju gde da se vrate. Pa, kad god se vrate.NISAM PRISTAO DA ME IZVUKU Kad su javili, kao ono da nas je Sava ugrozila, pa da treba da nas evakuišu, kao da mi ne znamo šta je Sava, ja nisam pristao da me izvuku. Nisam pristao. A udarila racija. Kažu: hapsićemo te! Koga, bre, da hapsiš? Kome sam šta skrivio. Ako želim da živim ili umrem u svojoj kući. Šta se to koga tiče. I odustali su. I izvinjavali su se. Bilo je jutro kada smo se obreli na imanju Ružičića, Rajko je prebrojavao blago. Dragan je podelio seno koje je upravo stiglo, kao pomoć ovom domaćinu. - De ti, Dragane, sada nama naseci one kobasice što je umakla poplavi. Da smirimo želudac. I daj onu rakiju što je prepekla da smirimo srce - viče Rajko. Glas čoveka, seljaka, domaćina, sve vreme presecao je uporni preživeli petao crvendać. Ubi se od kukurikanja i sreće zbog preživljene nesreće. Istovremeno, zanjištao je konj. Čuo se i udar kopita. - Traži pažnju, ja vam kažem da je kao čovek. Posle ove nesreće, u to sam sasvim siguran. Zamislite da tri puta moje blago izlazi iz štala u potrazi za spasom. I tri puta se vraća... A zna gde da se vrati. Čujte, komšijska krava, zatekli su je na kauču. Preživela je... Mir Sokole, opet ćemo mi lako lagano, čezom u paradu. Pošaljite seno, slamu, žito.. Šta god, da Rajkovo blago živi. Kad je već preživelo. ILI SI DOMAĆIN, ILI NISI - Tako je to u našoj kući. Ili si domaćin, ili nisi. U podrumu mi je voda zarobila tri kante masti po sto kilograma. Balone i burad sa rakijom od 40 godina. Zamrzivače... Šest ubojnica, svake godine, spremim da imamo za proleće. Osušio sam i u zamrzivačima, pod vodom je 250 kg kobasica. Ne žalim. Ništa ne žalim. Dok je života, svega će toga biti.
Pogledaj vesti o: Kolubara

Nastavak na Večernje novosti...