Izvor: Politika, 11.Sep.2012, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za potapanje manastira znalo se pre dve decenije
Pitanje imovinsko-pravnih odnosa oko Valjevske Gračanice sa SPC odavno su rešena, ali je otvoreno pitanje zašto izgradnja brane „Rovni” traje 25 godina
Reći za bilo koju hidroakumulaciju u Srbiji da je nepotrebna potpuno je netačno. U najkraćem, tako bi glasio odgovor direktora Javnog vodoprivrednog preduzeća „Srbijavode” Nikole Marjanovića na dileme i pitanja oko izgradnje brane „Rovni” kod Valjeva, čijim će punjenjem biti potopljen manastir Valjevska Gračanica. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Dok iz Javnog preduzeća „Kolubara-Rovni” najavljuju da bi sledećeg leta trebalo da počne punjenje akumulacije, grupa vernika svakodnevno se okuplja kod Valjevske Gračanice, tvrdeći da će manastir braniti svojim telima. Oglasila se i Eparhija valjevska koja je pozvala nadležne da organizuju stručni skup na kojem bi bila razmotrena neophodnost izgradnje brane, mogućnost spuštanja nivoa vode na kotu 333, čime bi manastir ostao van domašaja vode, ali se navodi i da je pitanje vodosnabdevanja Valjeva i okolnih gradova, u međuvremenu rešeno, da će brana zagaditi podzemne izvore vode, da se gradi na trusnom terenu... Sličnu argumentaciju ima i grupa vernika koja u Beogradu i Valjevu prikuplja i potpise za peticiju kojom traže ispitivanje štetnosti brane.
O tome treba li graditi ovu branu ili ne, moglo je da se priča 1987. godine, kada je počela njena gradnja – danas kada je ona praktično gotova i kada je država uložila u nju, prema gruboj proceni, oko 80 miliona evra, za te priče je kasno, kaže Nikola Marjanović.
– Ta akumulacija je višenamenska, služi za obezbeđivanje vode za piće stanovništva u tom kraju gde je voda sumnjivog kvaliteta i gde postoji endemski nefritis, zatim, za zaštitu od poplava, jer prihvata poplavne talase, za servisiranje termoelektrane „Kolubara B”. Ne može da se ide do kote 333,jer brana onda nema ni blizu tu vrednost i značaj. To je tehnički neizvodljivo i mi to možemo pokazati na stručnom skupu. Kada se gradi brana, sprovode se veoma obimni geotehnički istražni radovi i to su sprovela stručna preduzeća u staroj Jugoslaviji, utvrđeno je da nikakvih problema nema, da je „Rovni” na dobrom mestu. I ko su sada ti geolozi koji se navodno javljaju? Da li su uzimali uzorke, jesu li nešto merili, analizirali? Sigurno to nisu radili na osnovu terenskih istraživanja, jer nemaju sredstava za to–dodaje Marjanović.
Sa Srpskom pravoslavnom crkvom potpisan je ugovor po kojem je investitor na drugom mestu izgradio novu crkvu i praktično postao vlasnik Valjevske Gračanice, koja treba da bude potopljena. Ništa se nije moglo raditi bez saglasnosti SPC, objašnjava Veljko Dimitrijević, pomoćnik direktora za tehničke poslove „Srbijavoda”, a pitanje Valjevske Gračanice rešeno je u dogovoru sa svim nadležnim crkvenim vlastima.
– Izgrađena je nova crkva u selu Tubravić, neuporedivo veća od prethodne, a uz nju su sazidani i mnogi objekti, pa su kasnije rađeni i neki putevi od različitih sela do te crkve. Ono što sam ja zatekao 2005. godine jeste da je za osnovni ugovor koji je bio zaključen za izgradnju nove crkve napravljeno sedam aneksa bez ikakvih javnih konkursa, tendera. Takođe, kada sam tada obilazio Valjevsku Gračanicu, tih ljudi koji se danas okupljaju oko nje nije bilo. Odakle su i zašto oni baš sada došli ne znam, ali kada bi se ispitao način finansiranja, građenja i gde se sve troši novac koji se iz budžeta uzima za vodosnabdevanje stanovništva, onda bi se brzo došlo do odgovora kome odgovara da se brana ne gradi –navodi Dimitrijević.
Naime, pitanja imovinsko-pravnih odnosa, opravdanosti izgradnje brane, procene njene štetnosti za sagovornike iz „Srbijavoda” odavno su rešena, ali je otvoreno pitanje zašto izgradnja brane „Rovni” traje 25 godina. Oni ističu da naši inženjeri i preduzeća takve brane u svetu i danas prave za tri ili četiri godine. Kod nas, izgradnja ove, ali i nekih drugih, traje od petnaest godina, pa naviše. Za takve projekte izdvajaju se ogromna budžetska sredstva, a nekome je u interesu da radovi što duže traju kako bi i novac što duže pristizao na to veliko gradilište.
– „Rovni” je započeta 1987. godine, a do 2004. godine nije bilo urađeno ni 25 odsto od predviđenih radova. U Zakonu o vodama jasno piše da sve projekte od interesa za Republiku Srbiju u kojima je država osnovnih finansijer, kao što je sa branama slučaj, jer država obezbeđuje 97 odsto sredstava, treba da vode „Srbijavode”. Međutim, ovaj projekat, kao i „Selova” kod Kuršumlije, „Prvonek” kod Vranja, koji su u to vreme bili u izgradnji po 15 godina, vodila su nekakva lokalna preduzeća i nikakvog interesa nije bilo da se radi, jer su se mnogi od tog novca izdržavali. Posao je 2004. godine prebačen na „Srbijavode” i tada je „Prvonek” završen, a „Rovni” i „Selova” su dovedene pred sam kraj. Međutim, 2007. godine opet se promenila vlast i opet je sve to vraćeno na lokalnu samoupravu i opet stoji. Na „Selovi” od tada nijedna lopata nije zakopana, a ni „Rovni” nisu mnogo odmakli. Sada u vreme ovih velikih suša, „Selova” bi bila spas za Kuršumliju, ali je taj kraj ostao bez vode, pored brane koja je odavno trebalo da bude završena–ističe Marjanović.
Jelena Čalija
objavljeno: 12.09.2012
