Izvor: Blic, 04.Dec.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Valjevci sačuvali stari deo varoši
Valjevo - Kako se i koliko promenio izgled Valjeva za poslednjih 100 godina, kakve su sličnosti i razlike nekih prepoznatljivih delova grada na Kolubari motivisalo je tim umetnika da napravi kalendar „Valjevo nekad i sad“.
Osnovni motiv kalendara koji u sebi ima prošlost, sadašnjost i budućnost, predstavljaju razglednice starog Valjeva iz zbirke muzeja, pored kojih su i nove fotografije koje prikazuju kako pojedine ustanove i delovi grada izgledaju danas.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
- Stare razglednice Valjeva iskorišćene za ovaj kalendar prvi put smo prikazali u „Noći muzeja" i Valjevci su bili oduševljeni. Potom smo na našoj „Fejsbuk" stranici objavili album starog Valjeva, gde su reakcije naših internet prijatelja takođe bile pozitivne. Tako smo i došli na ideju da izabranih 12 fotografija starog Valjeva štampamo i pretočimo u kalendar za novu godinu. Ali, da bi on bio još zanimljiviji, odlučili smo da bude uporedni, odnosno da motive sa starih razglednica sada fotografišemo, sa istog mesta i iz istog ugla - kaže direktor Narodnog muzeja Vladimir Krivošejev.
Sličnosti i razlike pojedinih delova Valjeva zaista su interesantne i upečatljive. Oko zgrade Valjevske gimnazije, snimljene 30-ih godina prošlog veka, oživelo je, pa je tamo gde je bila drvena perda sada autobusko stajalište i žardinjere, dok je drvored i te kako "porastao” za više od 70 godina. Interesantno je da je i tada i sada gromobran na uglednoj školi na istom mestu.
- Na fotografiji povorke Crvenog krsta u Karađorđevoj ulici koja je snimljena neposredno pred Drugi svetski rat, vidi se da je kolovoz centralne ulice bio uži, a trotoar je imao travnatu površinu. Sve kuće u prvom planu fotografije su ostale iste, jer su pod zaštitom države, dok su one bliže raskrsnici sa Ulicom vojvode Mišića vremenom nestale i umesto njih tu su stambene zgrade. Čak je i sada betonska bandera na istom mestu na kojem je bila drvena, dok su ostale zamenile svetiljke - kaže istoričar Dragana Lazarević-Ilić.
Jedna od najstarijih srpskih pivara, kako fotografije govore, zadržala je isti spoljašnji izgled kao i početkom 20. veka. Umesto betonskog, sada su tu silosi drugog oblika i od drugog materijala. Gotovo zapanjujuće za Srbiju, put za Bajinu Baštu koji prolazi pored „Valjevske pivare", sada je ipak u nešto boljem stanju nego onaj fotografisan pre skoro jednog veka. Dobro je što je brdo Vidrak koje se vidi u pozadini i sada, kao i tada, pod šumom.
- Muzej je 30-ih godina prošlog veka bio osnovna škola. Posle je bio gimnazija, pa opet osnovna škola, a od 1968. je muzej. Vidimo da je tada na pjaceti objekta postojalo veliko drvo, kojeg više nema, ali sada postoji drvored pored muzeja. Nema više školske kapije, sada je prilaz muzeju otvoren. Simbolično je što je preko puta tadašnje škole bilo mesto gde su se parkirali kočijaši, a sada je preko puta muzeja taksi stanica - primećuje Krivošejev.
- Bio je izazov staviti se u kožu valjevskih fotografa od pre nekoliko decenija ili pre jednog veka, ali je bilo tehnički zahtevno napraviti savremenu fotografiju najsličniju originalu. Fotografisani objekti su u najvećem broju ostali isti, ali se njihova okolina i te kako promenila, tako da mi je bilo najteže naći prave uglove. Negde je to bilo i nemoguće, kao u slučaju fotografije „Valjevske pivare", koju je moj kolega pre nekoliko decenija snimio sa brda Pećina. Savremena fotografija pivare sada nije mogla da se napravi, jer je deo gde se nekada nalazio njegov objektiv sada pošumljen. Savremenu sliku dela Karađorđeve ulice nisam mogao da uradim sa balkona Doma Vojske koji je ruiniran i zatvoren, ali sam se zato popeo na kran - priča Milan Veselinović.
Autori kalendara
Tim koji je radio na izradi prvog gradskog kalendara je istoričar Dragana Lazarević-Ilić, koja brine o muzejskoj zbirci, grafički dizajn uradio je Dušan Nešković, koji je u muzeju kao civil služio vojni rok, i Milan Veselinović, konzervator i majstor fotografije.
