Izvor: B92, 25.Feb.2011, 04:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tomić: G17 i SPS umešani u Kolubaru
Beograd -- Kadrovi G17 plus i SPS su birali privatna preduzeća za iznajmljivanje pomoćne mehanizacije za radove u rudarskom basenu Kolubara, kaže Dragan Tomić.
Tomić, bivši prvi čovek Kolubare, a danas savetnik direktora Direkcije za investicije u EPS-u, kaže da su kadrovi G17 plus i SPS od 2004. na čelu "Kolubare građevinara".
On navodi da je tokom četiri godine, od 2004. do 2007, privatnike podizvođače, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koji iznajmljuju pomoćnu mehanizaciju u Kolubari angažovala upravo firma "Kolubara građevinar".
Tomić naglašava i da tom firmom upravljaju od januara 2005. do decembra 2006. godine Marinko Marić, G17 plus, a od 2006. do danas Slavoljub Pavlović, SPS.
Radni dan u Kolubari trajao i svih 25 sati
Dragan Tomić kaže i da je Ekonomski savet DSS-a, povodom emisije Insajder, zvanično objavio „Istinu o Kolubari”, kao svojevrsnu belu knjigu o navodnim mahinacijama u radu ovog rudarskog basena. On je dodao i da je teorijski i praktično moguće da jedan do četiri buldožera rade 24 časa dnevno. "U pojedinim navodima iznet je podatak da je jedan buldožer radio 25 sati u toku jednog dana. Međutim, ne navodi se da je to bilo 27. na 28. oktobra 2007. u danu kada se prelazilo sa letnjeg na zimsko računanje vremena, pa samim tim treća smena je trajala devet sati”, kaže Tomić.
Od 2004. do 2006. godine, Upravni odbor Kolubare vodio je Miloš Grujić, G17 plus. Od početka 2007. preuzima Skupština privrednog društva – koju do kraja 2007. vodi Zoran Manasijević iz SPO, a od januara 2008. Dragan Tomić (DSS).
Za sve to vreme Upravni odbor EPS-a kontrolisao je poslovanje Privrednog društva RB Kolubara, na čijem čelu je prvo bio Jeroslav Živanić iz Nove Srbije, a zatim Petar Knežević iz Demokratske stranke.
„Kolubara građevinar” izdvojena je iz sastava RB Kolubare na osnovu sporazuma s MMF-om iz 2003. godine, uz obavezu RB Kolubare da ovu firmu angažuje u naredne četiri godine bez tendera, što je tada bilo u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama.
Upitan, kako se i zašto iznajmljivala pomoćna mehanizacija i da li je to zaista bilo jeftinije, nego da su mašine kupljene, Tomić ističe da su neosnovane optužbe da je iznajmljivanje privatne pomoćne mehanizacije nepotrebno i skupo, te da je za taj novac mogla da se nabavi nova mehanizacija u vlasništvu Kolubare.
Istina je, pojašnjava, da je iznajmljivanje pomoćne mehanizacije praksa u rudnicima u Evropi i svetu, te da je za Kolubaru jeftinije da prilikom povećanja obima posla i u prelaznim režimima rada iznajmljuje pomoćnu mehanizaciju.
"Ovaj rudarski basen na raspolaganju svakodnevno ima 33 buldožera. Godišnje plate 566 radnika na ovim mašinama koštaju Kolubaru 6,2 miliona evra, odnosno 188.836 evra po buldožeru. Trošak za Kolubaru bi, na primeru ovog buldožera, bio veći za 20.000 evra godišnje da je kupljen i to zbog kredita za nabavku mašine oko 400.000 evra, kao i činjenice da Kolubara nema potrebe za stalnim, maksimalnim angažovanjem pomoćne mehanizacije”, navodi Tomić.
"U slučaju kupovine te mašine, ona bi tokom većeg dela godine stajala neupotrebljena i time predstavljala veći trošak za kompaniju od iznajmljivanja privatne mehanizacije kada obim posla to zahteva. Važno je istaći da 95 odsto proizvodnje uglja i jalovine ostvaruje osnovna mehanizacija, a preostalih pet pomoćna mehanizacija radeći kontinuirano i prateći osnovnu mehanizaciju", zaključuje Tomić.
