Izvor: Politika, 23.Sep.2010, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Suve šljive za Ruse
U Kolubarskom okrugu strahuju samo da li će uspeti da obezbede dovoljne količine ovog voća za rusko tržište. – Ko ima hektar pod šljivom može da računa na zaradu od dve hiljade evra
Valjevo – Nije vreme za šalu niti za strah od eventualne „valjevske podvale“, a ponajmanje kada su u pitanju Rusi. Ovdašnji seljak, kada ne može da proda šljivu, stavi je u kazan za rakiju i tako reši problem. Priče >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << o kamenju u vrećama sa svežim plodovima i pravim stenama u kacama za pekmez, pripadaju prošlosti. A kupci mogu u suvim šljivama da dobiju orahe.
Ovako je Aleksandar Jovanović, sekretar nedavno osnovane Nacionalne asocijacije za suve šljive sa sedištem u Valjevu, prokomentarisao neke priče o izvozu najzastupljenije domaće voćke na rusko tržište. Posle povratka sa Međunarodnog sajma hrane u Moskvi, od 14. do 17. septembra, njegov utisak je sasvim drugačiji. Da je tržište Rusije zainteresovano za ovu robu potvrdilo mu je devet predstavnika tamošnjih velikih kupaca koji su pre mesec dana učestvovali u radu Prve srpsko-ruske konferencije o suvoj šljivi održane u Valjevu.
– Našem štandu u Moskvi prilazili su predstavnici najvećih izvoznika ovog voća u Rusiju iz Čilea i Argentine, zamerajući nam što ih nismo pozvali u Valjevo na konferenciju o suvoj šljivi. Šljiva iz Srbije nije više nepoznata na ruskom tržištu. Sa nekoliko velikih firmi iz Moskve, Sankt Peterburga i Krasnodara postigli smo dogovor o isporuci probnih količina sredinom oktobra. Radi se o nekoliko desetina tona suve šljive bez koštica namenjene konditorskoj industriji. Povratnu informaciju o novim narudžbinama očekujemo do kraja novembra i za to se naša asocijacija ozbiljno priprema, jer je kvalitet šljive iznad proseka u poređenju sa drugim koje stižu na tamošnje tržište – kaže Jovanović uz napomenu da jedino strahuju da li će moći da isporuče tražene količine. Podsetio je da zbog niskih otkupnih cena godinama više od 70 odsto ubrane šljive u valjevskom kraju završava u kazanima za rakiju.
– Samo jedna kompanija – „Agroimpeks“ iz Sankt Peterburga godišnje uveze preko 30.000 tona voća od kojeg znatne količine suve šljive. Asocijacija je u pregovorima sa svega pet od ukupno 300 firmi koje se bave uvozom i plan nam je da ovu godinu „izguramo“ sa nešto više od hiljadu tona, sa namerom da se količine svake naredne godine udvostruče. Sa 3,9 miliona rodnih stabala na području Kolubarskog okruga, kao i sa planiranim novim zasadima, ovaj posao može da postane pravi „zlatni rudnik“. Ali, pre svega treba da se poveća prinos po stablu koji je sada tek sedam kilograma, ali i da proizvođači promene naviku i umesto da od nje peku rakiju istu suše. Trenutna računica govori da onaj ko ima hektar pod šljivom može da računa na zaradu od dve hiljade evra. Toga su mnogi proizvođači svesni i sada imamo sve veći broj onih čiji su šljivici površine od tri, pet pa i deset hektara. U vlasništvu proizvođača je i nekoliko stotina takozvanih tunela za sušenje ovog voća, oni su, kako sam mogao čuti, spremni da je beru i sakupljaju sa rukavicama na rukama ako to bude zahtevano – objašnjava Jovanović, naglašavajući da za izvoz na rusko tržište za našu šljivu nema specijalnih standarda u odnosu na druge zemlje. Uz internu kontrolu asocijacije prilikom sušenja, pakovanja i transporta, veli, pozvani su i ruski kupci da nadgledaju sve te faze. Asocijacija planira i izvoz od četiri do pet hiljada tona sveže šljive.
Nacionalnu asocijaciju proizvođača suve šljive početkom godine osnovalo je devet preduzeća sa područja Kolubare, Mačve i Podrinja. Njen zadatak je jačanje pozicija za izvoz na rusko tržište kroz povezivanje malih proizvođača, koji su najbrojniji i pojedinačno nisu u stanju da naprave ozbiljnije izvozne poslove. Očekuje, međutim, da i država pripomogne subvencijama, izvoznim stimulacijama i povoljnim kreditima.
Budo Novović
objavljeno: 24.09.2010.
