Izvor: Politika, 25.Okt.2010, 13:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudija Simeunović usmrćen amonijakom?
Da li je sudija stradao jer je odbio zahtev policijskog generala da dve noći pre 5. oktobra uhapsi rudare „Kolubare”, Tadića i Čovića
Tog trećeg oktobra 2000. godine istražni sudija beogradskog Okružnog suda Nebojša Simeunović otišao je da prespava kod svoje rođene sestre Jelene, jer mu je posle verovatno najtežeg radnog dana u karijeri bilo potrebno njeno društvo. Večerao je, istuširao se i legao u postelju sa željom da se takav dan više ne ponovi. A onda je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << usledio telefonski poziv...
– Probudila sam ga i rekla da ga traži neki siledžija, jer tako je zvučao – priča Jelena Simeunović. – Bio je to, u stvari, policijski general, jedan od najpouzdanijih Miloševićevih ljudi, čovek koji je posle petooktobarskog prevrata otišao u „zasluženu” penziju. Šta je hteo? Prosto, hteo je da ubedi Nebojšu da ipak te večeri, pre isteka dežurstva, potpiše nalog za hapšenje rudara „Kolubare” , Borisa Tadića i Nebojše Čovića.
Vidno uzbuđen Simeunović je rekao da mu ne pada na pamet da promeni svoju odluku.
– Doslovce mu je rekao: „Vi jako dobro znate kako se vodi istražni postupak i kako vi to zamišljate da ja vama potpišem nalog za hapšenje, a da nikoga nisam video ni saslušao, ni procenio kao sudija da li postoje uslovi za hapšenje? Molim vas, nemojte da vam padne na pamet da me noćas ponovo oko ovoga uznemiravate.”
Jelena Simeunović se priseća da je njenog brata najviše iritirala rečenica policijskog generala da je „hapšenje dogovoreno na najvišem nivou”. Usledili su događaji koji su najvećem delu javnosti već poznati, a sudiju Simeunovića više niko nije pominjao. Sve do noći između 6. i 7. novembra, kada je policiji prijavljen njegov nestanak. Telo Nebojše Simeunovića nađeno je 3. decembra u Dunavu, kod hotela „Jugoslavija”, a porodica je odmah posumnjala da je reč o ubistvu.
Jelena Simeunović predočila nam je deo dokumenta za koji tvrdi da je reč o zapisniku sa saslušanja svedoka koji su davali iskaze u beogradskom Okružnom sudu. U tom delu dokumenta pominje se amonijak i njegovo dejstvo na organizam čoveka u koji je ubrizgan.
– Ovo su izvodi iz zapisnika o saslušanju koji je sastavljen 12. februara 2001. godine u Okružnom sudu u Beogradu, a saslušana osoba je neko ko je bio blizak Institutu za sudsku medicinu. Tom saslušanju prisustvovao je i naš advokat, sada pokojni Ljubomir Trifunović – kaže Jelena Simeunović.
Sadašnji punomoćnik Jelene Simeunović, advokat Milorad Panjević objašnjava za „Politiku”:
– Taj svedok je u stvari potvrdio da je lično došao do saznanja kako se na institutu pominjala mogućnost da je Nebojši Simeunoviću ubrizgan amonijak i da je tako ubijen. Međutim, istražne radnje koje su sprovedene u Palati pravde nisu dale neki rezultat niti pomak u rasvetljavanju slučaja. Imam utisak da su svi ti svedoci, pripadnici državne bezbednosti, vojske, sudske medicine, saslušani da bi se zadovoljila neka forma.
Panjević otkriva da je predmet „mirovao” sve do maja 2006. godine kada je do njega i do Jelene Simeunović stigla informacija da u spisima postoje neki tajni izveštaji.
– Otišli smo u tužilaštvo i od postupajućeg tužioca smo obavešteni da predmet ima neku oznaku tajnosti i da ništa od dokumenata ne možemo da dobijemo na uvid. A u spisima se nalazi i nekakav tajni izveštaj komisije koju je za ovu priliku formirao tadašnji ministar unutrašnjih poslova – kaže Panjević.
----------------------------------------------
Pritisak iz Generalštaba
Da ceo slučaj dobije na težini pobrinuo se bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije general-pukovnik Nebojša Pavković koji je tog 3. oktobra 2000. godine uputio dopis ministru unutrašnjih poslova Vlajku Stoiljkoviću. U dopisu se navodi:
„U novonastaloj situaciji najave i preduzetih mera u vezi generalnog štrajka želim da Vas obavestim o mogućim posledicama po sisteme veza u Vojsci Jugoslavije, a koji su od strateškog značaja za odbranu zemlje.
Naime, ukoliko bi došlo do isključenja iz procesa rada REIK ’Kolubara’ deo sistema stacionarnih veza Vojske Jugoslavije, sistem elektronskog izviđanja i informatičke podrške bio bi značajno narušen... U nadi da će se iznaći adekvatno rešenje da se spreči isključenje REIK ’Kolubara’ srdačno Vas pozdravljam...”
A „adekvatno rešenje” se već naziralo u vidu hapšenja jedanaestorice članova štrajkačkog odbora „Kolubare” i dvojice opozicionih lidera – Borisa Tadića i Nebojše Čovića. Međutim, režim nije očekivao da će dežurni istražni sudija Nebojša Simeunović odbiti da potpiše zahtev tužilaštva za hapšenje.
----------------------------------------------
Tužilaštvo bez komentara
U Republičkom javnom tužilaštvu, jedinom „ovlašćenom” da odgovara na pitanja novinara, nisu želeli da govore o predmetu formiranom povodom smrti sudije Nebojše Simeunovića. Jedini odgovor je da je „u toku pretkrivični postupak i da u toj fazi ne mogu u javnost da iznose bilo kakve podatke iz predmete. Pretkrivični postupak inače traje već deset godina.
U tužilaštvu su odbili da nam odgovore na pet pitanja koja smo im dostavili pisanim putem.
Tako smo ostali uskraćeni za zvaničan odgovor na pitanja šta je sve urađeno u sklopu istražnih radnji u ovom predmetu, koliko je svedoka saslušano u vezi sa konkretnim slučajem, kao i da li postoji sumnja da je bilo opstrukcije u vezi sa utvrđivanjem istine o smrti Nebojše Simeunovića. U tužilaštvu su odbili da nam odgovore i na pitanje da li je, u sklopu istražnih radnji, urađena analiza mobilne telefonije kako bi se utvrdilo kretanje sudije Simeunovića nekoliko dana pred njegovu smrt, ali i kada su obavljene poslednje istražne radnje u ovom predmetu i koje su one bile.
Podsetimo, republički javni tužilac Zagorka Dolovac je u nedavnom intervjuu za „Politiku” priznala da su „rad na ovom slučaju opstruirali ostaci režima Slobodana Miloševića”. Na pitanje da li smatra da, s obzirom na to da je od sudijine smrti prošla decenija, nema dovoljno ubedljivih argumenata da je reč o ubistvu, Dolovčeva je odgovorila:
– Neprihvatljivo je što još postoje nedoumice u vezi sa smrću jednog takvog nosioca pravosudne funkcije. Javnost treba da bude svesna da je, u vreme kada je sudija nastradao, bilo propusta kada su istražne radnje u pitanju, ali i činjenice da su rad na ovom slučaju opstruirali ostaci režima Slobodana Miloševića koji su, prema indicijama koje postoje, na razne načine stopirali rasvetljavanje slučaja. Nažalost, posle deset godina teško je doći do kvalitetnih dokaza.
Milan Janković
objavljeno: 25/10/2010
