Izvor: S media, 17.Sep.2010, 17:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbin spašava Los Anđeles od propasti!
Na inicijativu Majkla Đorđevića, koji sarađuje sa Akademijom srpskih pronalazača i naučnika, u Los Anđelesu će biti sprovedena „Kolubarska metoda“ sanacije klizišta i vlage, koje preti da razruši postojbinu Holivuda. Ova metoda je patent našeg inženjera prof. dr Ljubinka Ilića.
Srpski pronalazači i naučnici dobili su svoju Akademiju, poniklu iz Jugoslovenskog udruženja pronalazača i naučnika >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << (JUPIN). Ulaznica za ovu instituciju su patenti, odnosno metode koje se sprovode u praksi. „Kolubarska metoda“ neinvanzivne sanacije klizišta, vlage i sleganja temelja, koju je pre 11 godina osmislio prof. dr Ljubinko Ilić i za koju je nagrađen zlatnom „Eurekom“ u Briselu, jedna je od prvih koja će naći široku primenu u Americi.
Na inicijativu Majkla Đorđevića, koji tesno sarađuje sa Akademijom srpskih pronalazača i naučnika, „Kolubarska metoda“ trebalo bi da bude sprovedena u Los Anđelesu, čije stanovništvo muku muči sa klizištima. Posle fantastičnih rezultata koje je postigao u Evropi, prof. Ilić će očito zavredeti status polubožanstva u „obećanoj zemlji“. Tako se, naime, tretiraju naučnici i istraživači koji delaju u SAD.
Bizarni pronalasci
-Na Sajmu pronalazača u Pitsburgu prvonagrađeni je izumeo mobilnu magnetnu pepeljaru koja se kači sa spoljašnje strane automobila – priseća se prof. Ilić. - Bio sam iznenađen, jer u prvi mah nisam shvatio čemu taj pronalazak služi. Kolega mi je objasnio da vozači u Americi plaćaju 500 dolara kaznu ako istresu pepeo cigarete kroz prozor. On je osmislio patent koji je u Americi našao široku primenu, i to je za svaku pohvalu.
U Srbiji je, pak, situacija donedavno bila drastično drugačija. Inovatori su obično bivali poistovećeni sa likom Proke pronalazača iz stripa, tretirani su kao čudaci koji „nešto petljaju“ u laboratorijama i podrumima, ali je, na sreću, taj mit lagano počeo da se ruši.
Bombardovanje „probudilo“ klizišta
-Odmah posle NATO bombardovanja počeo sam da sprovodim metodu sanacije klizišta – kaže prof. dr Ljubinko Ilić za S media portal. - Zbog jakih vibracija proradili su „veštački zemljotresi“, i bilo je neophodno spasiti objekte na rizičnim područjima. Moj metod menja strukturu zemljišta, jer se kroz specijalne elektrode koje se postavljaju u nestabilno tlo propušta struja, što utiče na zgušnjavanje zemlje. Tada tlo postaje stabilno, a opasnost od klizišta ne postoji. Prednost moje metode je u tome što je mobilna, kompatibilna i što se može sprovoditi i dok klizište „radi“. Najzad, metoda nije ni skupa. U našoj zemlji prosečna dubina klizišta je pet metara, a ukoliko ono zahvati prostor na kome se nalaze tri zgrade, može da se sanira za mesec dana, i to košta desetak hiljada evra.
Naša vlada, odnosno Ministarstvo za nauku i Ministarstvo za dijasporu, prepoznali su značaj metode prof. Ilića i angažovali ga da sanira manastire locirane na trusnim područjima.
Ubrzo, naš naučnik patentirao je i sanaciju vlage, koja je našla još širu primenu u praksi.
Uz pređašnji patent, i njima pridodatu metodu sleganja temelja, prof. Ilić je brendirao žig koji je nazvao „Kolubarska metoda“. Pored brojnih manastira, najpoznatija zgrada koju je sanirao ovom metodom je rodna kuća Milutina Milankovića.
Patent nije na prodaju, licenca jeste
Govoreći o tuđim pronalascima, naš sagovornik kaže da je u poslednje dve decenije dr Savo Bojović izumeo aparat koji je izazvao pravi bum u svetu.
Kako da zaštitite pronalazak?
Prof. dr Ljubinko Ilić čitaocima S media portala savetuje kako bi trebalo da osiguraju svoj pronalazak od eventualne intelektualne krađe.
• Idite u Zavod za intelektualnu svojinu i prijavite pronalazak
• Konsultujte se sa panetnt-advokatom, prikupite svu neophodnu dokumentaciju i priložite je uz vašu biografiju
• Uplatite taksu za zaštitu pronalaska
• Imajte da umu da je od prijave pronalaska do njegovog patentiranja potrebno da prođe nekoliko godina
• Na godišnjem nivou taksa za pronalazak staje između 20.000 i 30.000 dinara, u zavisnosti od vrste pronalaska
• Ukoliko želite da zaštitite pronalazak i van granica Srbije, računajte da će vas to koštati mnogo više
• Birajte zemlje u kojima postoji interesovanje za vaš pronalazak, i zaštitite ga samo tamo
• Svake godine obnavljajte zaštitu pronalaska: ono što nije zaštićeno, nije ni ukradeno
• Kako prolaze godine, smatra se da patent donosi pare, pa se cena zaštite povećava
-Seksolog dr Savo Bojović ima sjajan pronalazak, „Vep“, ali je napravio osnovnu grešku: prodao je patent. Svi pronalazači bi trebalo da znaju da se patent ne prodaje, prodaje se samo licenca. Ja sam na nekoliko mesta prodao licencu, i to me ne ograničava da je i dalje prodajem. Sa Elektro-mrežama Srbije (EMS) sam postigao drugačiji dogovor; prodao sam im licencu i obučio kadar, jer nisam imao vremena da se bavim sanacijom klizišta zbog kojeg su se krivili dalekovodi. Ujedno, potpisao sam sa EMS-om ugovor o tajnosti koji podrazumeva da ono što im kažem ne mogu nikome da prenesu, niti da stečeno znanje koriste za druge poslove – objašnjava naš sagovornik.
Koliko Srbija gubi
Upoređujući broj pronalazaka u odnosu na broj stanovnika, prof. Ilić navodi da u Americi na milion stanovnika biva registrovano 400 pronalazaka, u Evropi 300, a u Srbiji - svega tri!
-Pronalazači su u strahu da će biti pokradeni, a mnogi od njih i nemaju novca da zaštite svoju intelektualnu svojinu. Mi smo, kao država, mnogo izgubili što smo podigli cene taksi za zaštitu čak 20 puta! U međuvremenu, Slovenci su brendirali naš ajvar, i ako požele, već sutra mogu da se pobune što se bilo gde u svetu proizvodi ajvar a da njima nije plaćena licenca – upozorava naš naučnik.
Ipak, da država počinje da shvata važnost rada naučnika i inovatora, govori podatak da se već godina sprovodi projekat „Najbolja tehnološka inovacija“.
-Ovaj projekat finansira Evropska unija, a cilj je formiranje malih preduzeća na bazi naših pronalazaka. Zahvaljujući stručnjacima iz Ministarstva nauke, Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada i Privredne komore Srbije koji na godišnjem nivou edukuju timove pronalazača, neke stvari su krenule s mrtve tačke. Kroz ovaj program prošlo je nekoliko stotina timova. Ipak, bilo bi najbolje kada bi u Srbiji iza naučnika i pronalazača stajale institucije. Mi smo u najvećem broju slučajeva individualci. A da je interesovanje za naš rad veliko, govori podatak da je Srpski paviljon na ovogodišnjem Svetskom sajmu u Šangaju posetilo čak milion ljudi.
S. Moldovan
