Izvor: Politika, 07.Sep.2014, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
S kamerom kroz potopljeni grad
Premijera dokumentarnog filma snimljenog u potopljenom gradu zakazana za 11. septembar u Domu omladine
Obrenovac, 16. maj 2014. godine. Strahovita kiša ne prestaje da pada. Kolubara se izlila iz prepunog korita i prodrla u grad. U stanu na šestom spratu Predrag Vukosavljević, nekada novinar lokalne radio-stanice, sada vlasnik produkcijske kuće, sedi sa troje prijatelja koji su se kod njega sklonili iz svojih domova >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji su već opkoljeni vodom. Uskoro će, svesni su oni, i Vukosavljevićeva zgrada biti okružena. Umesto da skupljaju najnužnije stvari i traže čamac koji će ih prevesti na suvo, oni odlučuju da uprte kamere i snime grad koji će do sutradan biti potpuno potopljen.
Premijera filma „Obrenovac 1003”, nastalog od tih snimaka, održaće se 11. septembra u Domu omladine. Čudo je da je išta od materijala preživelo dok nije stiglo do montažne sobe.
– Kad smo napustili moj stan, zaputili smo se ka obrenovačkom mostu, na izlazu iz grada. Odatle nisu hteli da nas puste natrag, ali smo uspeli da prođemo barikade pokazujući novinarske legitimacije. Žandarmerija nas je vozila donekle, a potom smo ostali prepušteni sebi. Peške smo nastavili, kroz vodu, sa kamerama, stativom i rasvetom. Nosili smo i bespilotnu letelicu sa kamerom, koju smo lansirali kako bismo dobili i snimke iz vazduha. Nije mnogo prošlo pre nego što smo bili potpuno mokri i iznureni. U tim trenucima, ko zna zašto, ne mislite o opasnosti. Tek kasnije sam shvatio kako smo, na primer, stajali na mostu dok su svi oko nas panično vikali da će ga voda odneti svakog trenutka. Ali, nastavili smo da snimamo i zalazimo gde god je bilo moguće, koliko god prizor bio zastrašujuć – seća se Vukosavljević.
Kad su uveče ostali bez snage, on i njegovi prijatelji su se vratili u stan na šestom spratu. Sa balkona su gledali kako ljudi bacaju petarde da bi signalizirali spasiocima gde se nalaze. San ih je oborio na nekoliko sati, a onda su priznali sebi da se dalje ne može. Baterije na kamerama bile su prazne, a voda je gutala Obrenovac. Tog jutra je cela zemlja strepela od katastrofe koja bi nastala da je bujica probila i u termoelektranu. Vukosavljević i prijatelji su najzad odlučili da se evakuišu. Nekoliko dana kasnije vratili su se u razoreni grad.
– Bilo je jezivo. Voda na sve strane, neponovljiv smrad, blato, jedva ijedan čovek osim policajaca i vojnika, očajnici i povređeni. Razgovarali smo sa mnogima od njih, oko 30 je ušlo u film. Ovo je, pre svega, priča o ljudima, a ne dokumentarni horor film, niti dokaz za političku raspravu o tome da li je Obrenovac žrtvovan ili ne – kaže Vukosavljević.
V. V.
objavljeno: 08.09.2014.
