Izvor: Southeast European Times, 13.Maj.2013, 17:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rudarstvo u Srbiji u središtu debate

Kritičari kažu da proširenja u rudniku Kolubara ugrožavaju životnu sredinu i lokalne zajednice.

13/05/2013

Harijet Sejlem za Southeast European Times iz Beograda – 10.5.2013.

Rudarski basen Kolubara obuhvata 600 kvadratnih kilometara, proizvodi 30 miliona tona lignita i preko 50 odsto srpske struje godišnje. Mada vlada i međunarodni investitori tvrde da je Kolubara od ključnog značaja za energetsku bezbednost Srbije, kritičari kažu >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << da je socijalna i ekološka cena proširenja velika.

Tokom prošle decenije Evropska banka za istraživanje i razvoj (EBRD) dala je milione Elektroprivredi Srbije (EPS), državnom monopolu za električnu energiju, kako bi povećao svoju efikasnost i sproveo proširenje.

Pored ekoloških zabrinutosti oko projekta, mnogi vlasnici nekretnina takođe tvrde da neophodno preseljenje nije obavljeno u skladu sa nacionalnim i međunarodnim zakonima.

U selu Radljevo, imovina 65-godišnjeg Milana Simića nalazi se manje od 300 metara od kopa Tamnava-Zapadno polje. On tvrdi da mu nije ponuđena pravedna nadoknada. "Ovo je katastrofa", izjavio je on. "Zagađuje se vazduh; od buke ne možete da spavate. Kuće pucaju."

Simići su često bez čiste vode. "Kada dođe, vidite da je lošeg kvaliteta … zagađena je", kaže Vlada Simić.

Vitomir Simić je vlasnik zemljišta koje se nalazi u okolini, a preselio se u obližnji Ub zbog strukturne štete nastale eksploatacijom rude. On nije dobio odštetu za svoju kuću.

Velike pukotine spuštaju se niz unutrašnje zidove kuće. "Molim za pomoć", rekao je on za SETimes. "Prošle su dve godine od kada sam tražio da eksproprijaciju, ali nisam dobio odgovor."

Zvaničnici Evropske banke za obnovu i razvoj kažu da su sva preseljenja koja je bilo neophodno obaviti  zbog kopa Tamnava-Zapadno polje do 2018. godine završene.

Prošle godine su Vreoci, mesto koje se nalazi u centru rudarskog basena, predali zvaničnu žalbu protiv banke i snabdevača električnom energijom.

"Ugalj dolazi preko Vreoca i svi negativni uticaji ostaju ovde", kaže Željko Stojković, aktivista nevladine organizacije Ekološko društvo Vreoci. "Postoje zdravstveni problemi, problem sa disanjem, razne vrste raka, životni vek je kraći."

Žalba je predmet interne istrage banke. Ali, Ian Braun, viši savetnik u kancelariji banke u Srbiji, kaže da preseljenje nije njena odgovornost. "Preseljenje u Vreocima nije uslov iz investicije EBRD", rekao je on za SETimes.

Stojković se ne slaže. "[Mi] očekujemo da EBRD izvrši pritisak na svoje klijente EPS i Kolubaru da postanu socijalno odgovorni i da poštuju prava stanovnika", rekao je on.

Ali, prema rečima Ljubomira Aksentijevića, specijalnog savetnika ministra energetike, uloženo je puno napora da se osigura nesmetana eksproprijacija. "[EPS] obavlja preseljenje sela i kupuje kuće, ali neki ljudi ne žele da se presele", izjavio je on.

Taj proizvođač električne energije i ranije je bio deo kontroverze. Sedamnaest rukovodilaca kompanije uhapšeno je 2011. godine na osnovu sumnje da su proneverili 12 miliona evra. Sudski procesi su u toku.

"Bilo je mračnih tačaka", kaže Aksentijević, "ali ne možemo samo da zatvorimo rudnike ... bezbednost snabdevanja [energijom] je vrlo važna, moramo koristiti naše prirodne resurse, a naš prirodni resurs je ugalj".

Niske cene struje, koje se veštački održavaju uz podršku države, doprinele su porastu dugova EPS. Prema rečima Aleksandra Obradovića, vršioca dužnosti direktora EPS, neophodna je državna infuzija od 450 miliona evra kako bi se izbegao stečaj.

"Energetska politika Srbije je neodrživa, ekonomski i ekološki", rekao je nezavisni energetski ekspert Aleksandar Macura za SETimes. "Situacija je sada poput požara u stanu."

"Dalje investicije u Kolubari podrivaju cilj Srbije kao članice Evropske energetske zajednice da poveća obnovljivu energiju na 27 odsto do 2017", rekao je Zvezdan Kalmar iz Centra za ekologiju i održivi razvoj. "Srbija je osuđena na budućnost zavisnosti od lignita."

Međutim, predstavnici banke i ministarstva energetike pravdaju nedavno ulaganje u Kolubaru, ističući mere energetske efikasnosti, kako bi se 33 miliona tona emisija ugljen-dioksida, koliko se proizvede godišnje, smanjilo za 200.000.

"Obnovljiva energija je oblast na koju stavljamo veliki naglasak i nadamo se da ćemo investirati narednih godina", rekao je Braun za SETimes. "Ne radi se o lignitu ili obnovljivim izvorima."

Ispred svoje napuštene kuće, Vitomir pojašnjava situaciju. "On nas izdržava", kaže on. "Nisam protiv rudnika. Samo želim da radim i da se preselim."

Da li kopanje rude ugrožava životnu sredinu na ovoj području? Recite nam šta mislite u komentarima.
Pogledaj vesti o: Kolubara

Nastavak na Southeast European Times...