Izvor: Vesti-online.com, 21.Avg.2011, 09:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Romeo i Julija iz Kolubare
Nema seoskog groblja u Srbiji koje ne čuva priče o velikim ljubavima. Ponekad ih pokrije zaborav, a ponekad kao priča sa groblja u selu Vreoci kod Lazarevca ožive zahvaljujući nepredviđenim događajima. Priča o ljubavi harmonikaša Dragutina Pantelića i Leposave Radojičić iz 1925. godine ponovo je u žiži u Vreocima zbog preseljenja seoskog groblja.
- Dragutin je bio rođeni brat mog dede Vitomira zahvaljujući kome znamo detalje priče o zabranjenoj ljubavi Dragutina >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << i Leposave.
Dragutin je bio kaplar u Prvom svetskom ratu, naočit čovek i nadaleko poznati harmonikaš, a Leposava je bila čuvena po lepoti. Zagledali su se jedno u drugo, zaljubili se i s jeseni 1925. godine hteli su svoju ljubav da krunišu brakom, ali se tome suprotstavio Dragutinov otac Miloje, moj pradeda. U to vreme očeva reč se nije smela pogaziti.
Po pričanju dede Vitomira, Miloje je bio zadrt i prek čovek i ništa ga nije moglo umilostiviti da blagoslovi brak Dragutina i Leposave.
Pošto su se neizmerno voleli, Dragutin i Leposava su odlučili da zauvek ostanu zajedno. Otišli su do neke Ivanove jabuke, zagrlili se, između sebe stavili bombu i aktivirali je. Baš kao Romeo i Julija, izabrali su smrt - objašnjava Goran Pantelić, sedeći na deblu Ivanove jabuke koju je vreme već odavno oborilo.
U džepu kaputa pronađeno je Dragutinovo oproštajno pismo u kome je ostavio amanet da on i Leposava budu zajedno sahranjeni tako da im se kovčezi prorežu i da im se ruke uvežu vezenim peškirom tako da se dodiruju za sva vremena.
Kako je Dragutin želeo, Pantelići su tako i uradili. Povezali su im ruke peškirom, a kovčezi su uporedo odneti do zajedničkog groba na seoskom groblju u Vreocima. Bila je to jedna od najvećih sahrana u selu, a Dragutina i Leposavu su do večne kuće muzikom ispratili svi muzičari iz tog kraja.
Posle 86 godina ispostavilo se da večne kuće Dragutina, Leposave i još oko 5.000 Vreočana ipak nisu večne. Pošto ispod sela i seoskog groblja leže ogromne količine uglja dovoljne za rad Termoelektrane Kolubara za još pola veka, odlučeno je da se i selo Vreoci i groblje isele.
- Nismo bili za preseljenje ni sela ni groblja, ali sila Boga ne moli. Već je na novom groblju u Lazarevcu preseljeno 11 Pantelića, mojih predaka, ostao je samo još Dragutin, ali ne znam kako će zajedno da presele njega i Leposavu.
Problem je u tome što niko ne može da nađe nikoga od Leposavine familije da da saglasnost za njenu ekshumaciju, možda ih više i nema, a nije red da Dragutina preseljavamo bez Leposave. To nipošto!
Nadam se da će se i to rešiti i da će Dragutin i Leposava ponovo naći mir u novoj večnoj kući za koju se nadamo da će stvarno biti večna i da ih više niko i nikad neće uznemiravati - zaključuje Goran Pantelić.
Vojislav Sinđelić iz Vreoca je rođen 1925. godine kada su Leposava i Dragutin izabrali da za sva vremena ostanu zajedno:
- O Dragutinovoj i Leposavinoj ljubavi se dugo godina pričalo u selima oko Lazarevca, a potom su zaboravljeni sve do nedavno kada je došlo veme da se iz Vreoca sele i mrtvi i živi. Siguran da će i prilikom preseljenja njihovih grobova biti poštovana njihova želja i da za sva vremena budu zajedno.
Pogledaj vesti o: Kolubara
Nastavak na Vesti-online.com...
