Izvor: Politika, 01.Feb.2013, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ratna pruga u novom vihoru
Valjevci smatraju da su samo ekonomski razlozi dovoljni da se mirne duše donese odluka o nastavku gradnje pruge Valjevo–Loznica
Valjevo – Posle sto godina gradnje, koju su prekidala čak četiri rata, železnička pruga od Valjeva do Loznice ovih dana ponovo se našla u jednom neočekivanom vihoru. Na sreću, bez bojeve municije, ali uz oštru retoriku zbog nagoveštaja preusmeravanja novca iz nedavno dobijenog ruskog kredita za modernizaciju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << deonice Stara Pazova – Novi Sad, o kojoj ranije nije bilo reči. U Kolubarskom i Mačvanskom okrugu zbog ovakve najave mnogi su iznenađeni, pa i uznemireni ceneći još uvek da se radi o medijskim ili nečijim drugim, spekulacijama.
Stanko Terzić gradonačelnik Valjeva, prvi se pismom obratio Vladi Srbije, premijeru Ivici Dačiću, ministru saobraćaja Milutinu Mrkonjiću i ministru finansija Mlađanu Dinkiću, ukazujući im na značaj nastavka ove investicije za ceo Kolubarski i Mačvanski okrug, ali i Srbiju. On je pored ostalog naveo da su na ovoj deonici, dugoj 68 kilometara, do sada urađeni najteži poslovi među kojima i probijanje četiri tunela i da je preostali teren od Pričevića do Loznice bez ozbiljnijih prirodnih prepreka za polaganje pruge. Podsetio je da za preostale poslove postoji kompletna projektna dokumentacija sa rešenom eksproprijacijom i da radovi praktično mogu da počnu odmah.
Juče smo posle sednice gradske Skupštine Valjeva pitali Milorada Ilića, odbornika i pomoćnika ministra saobraćaja za komentar povodom svih tenzija koje su stvorene minulih nekoliko dana oko povezivanja Valjeva i Loznice železničkim kolosekom. On tvrdi da je stav resornog ministarstva i ministra Mrkonjića vrlo precizan i da se temelji na master planu koji je usvojen na nivou Republike Srbije i u kojem se nalazi ova pruga. Sve je, dodaje, zapisano i u ugovoru o kreditu koji mora da se ispoštuje i u kojem je tačno navedeno pet stavki za koje se daje novac među kojima je i oko 300 miliona dolara, odnosno 200 miliona evra za prugu Valjevo–Loznica.
– Do nesporazuma je došlo na prošle nedelje organizovanoj panel diskusiji o razvoju železnica u beogradskom Medija centru, na kojoj je novi direktor „Železnica Srbije” Dragoljub Simonović, izneo da je prioritet železnički Koridor 10. To nije sporno, ali trenutno za rekonstrukciju deonice od Stare Pazove do Novog Sada, ne postoji čak ni idejno rešenje, projekat niti finansijer, praktično ništa. Za takozvanu „ratnu prugu” urađena je kompletna dokumentacija, a što je, inače, bio jedan od uslova da bi se dobio kredit. Moram navesti i nekoliko razloga za nastavak gradnje o kojima se do sada nije govorilo a vrlo su bitni. Najpre, treba naglasiti da ona nije lokalna, odnosno da će biti obilaznica za teretni transport oko Beograda pravcem: Ruma–Šabac–Loznica–Valjevo–Požega–Stalać i dalje. Ovo je bitno, jer međunarodni propisi u železničkom saobraćaju ne dozvoljavaju da opasni tereti idu ispod grada a što će se dogoditi sa završetkom Prokopa i gradnje tunela i metroa ispod srpske prestonice – kaže Ilić, dodajući da bi po ovom osnovu u odbranu pruge Valjevo–Loznica od eventualnog prolongiranja radova prvenstveno, uz Valjevce i Lozničane, trebali da se uključe i Beograđani. On je, veli ubeđen, da će radovi biti nastavljeni ovog proleća, jer je u razgovoru sa predsednikom Skupštine „Železnica Srbije” dobio informaciju da je uvrštena u poslovni plan za 2013. godinu.
Inače, posle upućivanja pisma državnom vrhu gradonačelnik Valjeva nije želeo da spekuliše, kako je kazao, da li u pozadini najave o preusmeravanju kredita umešana politika. Odluku o nastavku poslova, naglasio je, isključivo donosi Vlada Srbije a ne direktori ili neko treći. U međuvremenu Vladi Srbije se pismeno obratio i predsednik Gradskog odbora SPS iz Loznice, a očekuje se da to ovih dana učine i iz ostalih opština i gradova iz Kolubarskog i Mačvanskog okruga.
Inače, što se tiče ekonomske opravdanosti i rentabilnosti pruge Valjevo–Loznica, u više urađenih studija potvrđeno je da bi se ona isplatila za manje od deset godina. Po projektu svih 68 kilometara pruge bilo bi elektrifikovano sa brzinom kretanja vozova od 120 kilometara na sat, a njome bi se godišnje prevozilo oko 800.000 putnika i 3,5 miliona tona robe.
Budo Novović
objavljeno: 01.02.2013.
Pogledaj vesti o: Kolubara
